Kada pomislimo na pustinju, gotovo instinktivno pred očima nam se pojave slike nepreglednih peščanih dina pod užarenim suncem, možda Sahare ili pustinje Atakama.
Reč pustinja u našem umu nosi miris prašine, zveckanje zmija i zlatne nijanse zalaska sunca iza brda peska. Međutim, ono što većina ljudi ne zna jeste da najveća pustinja na planeti nema ni zrno peska, niti vrelinu. U stvari, pokrivena je snegom i ledom, a temperature tamo padaju toliko nisko da bi vam se dah zaledio u vazduhu.
Dobrodošli na Antarktik – kontinent na kraju sveta, carstvo vetra, leda i tišine.
Mesto koje deluje kao sušta suprotnost svemu što zamišljamo kada čujemo reč pustinja. Ipak, prema zvaničnoj definiciji, upravo je Antarktik najveća pustinja na Zemlji. To ga čini ne samo najhladnijim kontinentom, već i najsušnijim, što ga svrstava u kategoriju takozvanih „ledenih pustinja“, jedinstvenih geografskih područja koje prkose svakodnevnim predstavama o klimi.
Paradoks ledene pustinje često zbunjuje čak i one koji se smatraju poznavaocima geografije. Kako je moguće da prostor prekriven milijardama tona leda, sa prosečnom debljinom od skoro dva kilometra, zapravo bude najsušnija oblast na planeti? Odgovor se krije u klimi Antarktika, koja je toliko ekstremno suva da bi svaki pokušaj života, izvan mikroorganizama i nekoliko prilagođenih vrsta, bio unapred osuđen na propast.
Šta čini Antarktik pustinjom?
Pojam pustinja ne odnosi se na temperaturu ili vrstu tla, već isključivo na količinu padavina. U slučaju Antarktika, ta količina je zapanjujuće niska, prosečno svega pet centimetara godišnje. Uprkos tome što se radi o polarnoj regiji, upravo ova suva klima i minimalna količina padavina definišu Antarktik kao pravu, hladnu pustinju.
Zapravo, kada bismo gledali prema brojevima, Antarktik je mnogo suvlji od poznatih pustinja poput Sahare ili Gobi. Gotovo sav sneg koji padne, godinama ostaje zarobljen u glečerima jer nema dovoljno toplote da bi se otopio. Taj sneg, iako izgleda kao voda na prvi pogled, u stvarnosti je deo surove i suve klime koja vlada ovim kontinentom.
Tišina ledene pustinje
Jedan od najfascinantnijih aspekata Antarktika kao pustinje jeste atmosfera koju takva suvoća stvara. U odsustvu vlage, vetrovi ne nose kišu niti oluje, već oni samo hladno šibaju preko beskrajnih ledenih ravnica. Zbog toga, Antarktik je poznat i kao najsušnije mesto na svetu, pustinja bez peska, ali i bez ikakvog zvuka osim tišine i vetra.
Za istraživače i naučnike koji godinama proučavaju ovu ledenu pustinju, svaki boravak predstavlja susret sa planetarnim granicama života. Antarktik se zbog svoje suve klime i nepostojanja padavina često koristi kao model za simulaciju uslova na Marsu. Ova oblast, koja zauzima skoro 14 miliona kvadratnih kilometara, ostaje jedan od poslednjih netaknutih predela na Zemlji, fascinantan i neuhvatljiv u isto vreme.