Uskrs je najradosniji hrišćanski praznik, reći će neki. Ne, Vaskrs je najradosniji hrišćanski praznik, tvrdiće drugi. I jedni i drugi će biti u pravu.
Iako je u pitanju Praznik, koji slavi vaskrsenje Gospoda našeg Isusa Hrista, te shodno tome, misli svih verujućih ljudi treba da budu okrenute ka veri i svim onim lepim osećanjima, koje istinska vera nosi, neretko se događa, sada već čuvena polemika. Uskrs ili Vaskrs? Da li smo veći Srbi i veći vernici ukoliko kažemo jedno ili drugo, polemika je koja iz godine u godinu na društvenim mrežama, čini se, postaje sve ostrašćenija.
Hristos je vaskrsao ili uskrsao?
Ukoliko nekome čestitate srećan Uskrs, a zatim ga pozdravite tradicionalnim pozdravom za taj dan – Hristos vaskrse ili Hristos voskrese, lako se može desiti da vas upita:
Da li je Hristos vaskrsao ili uskrsao?
I da na to pitanje baš i nemate precizan odgovor, jer je situacija zapravo prilično zbunjujuća. Naravno, ukoliko ne znate dobro ni gramatiku, ni pravopis srpskog jezika.
Ali, da bismo razrešili ovu nedoumicu, koja zadaje glavobolje mnogima, moramo se vratiti nekoliko vekova unazad.
Različite varijante srpskog jezika
S obzirom na to da je pojam Vaskrs, te vaskrsenije iz srpskoslovenskog književnog jezika, te da se on koristi u crkvi, nekako je i očekivano da je Vaskrs ispravnije. Međutim, to zapravo nije istina, pošto postoje i pojmovi Voskresenije, koji je bio aktuelan u ruskoslovenskom jeziku, te Uskrs, kao pojam koji je nastao uprošćavanjem pomenute dve varijante i odomaćen je u srpskom narodnom, odnosno govornom jeziku.
Iako se prilikom polemike od tome da li je ispravnije, Voskrsenije, Vaskrs ili Uskrs neretko pominje da je pojmovi Uskrs, uskrsnuće i uskrsnuti zapravo iz hrvatskog jezika, o tome zapravo uopšte nema govora.
Profesor pripravnik u Bogosloviji Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima po imenu Ivan Neđić je u autorskom tekstu na sajtu Sabornihram vrlo lepo to objasnio:
Pravilno je reći i Uskrs! Ova reč Uskrs pripada srpskom narodnom jeziku. Reč je o autentičnom izrazu koji je u neka davna vremena nastao prilagođavanjem onoga što je izgovoreno u crkvama.
Hronologija promene izgovora
Kako biste bolje razumeli da li je ispravnije reći Uskrs ili Vaskrs, te da li je bolje da nekoga pozdravite toga dana sa Hristos voskrese ili Hristos vaskrse, valjalo bi da budete upućeni u to da su svi oblici pravilni. I da korišćenje jednog, drugog ili trećeg, uopšte ne znači da je neko manji ili veći vernik od drugog.
U praksi, hronologija promene ovog pojma izgleda ovako:
- Vaskrs (srpskoslovenski književni i crkveni jezik)
- Voskresenije (ruskoslovenski jezik i crkveni jezik)
- Uskrs (srpski narodni jezik)
Dakle, Hristos vaskrse ili Hristos Voskrse? Vaskrs ili Uskrs?
Koji god oblik koristili, nećete pogrešiti. Koji god pozdrav koristili, kako biste čestitali nekome najradosniji hrišćanski praznik, koji slavi vaskrsenje ili uskrsnuće Gospoda našeg Isusa Hrista, nećete pogrešiti.
Kao što da može zaključiti iz svega do sada navedenog, ispravni su svi oblici.
Istini za volju, mogu se čuti i komentari pojedinaca da su pojmovi Uskrs, odnosno uskrsnuti i uskrsnuće, u srpski jezik dospeli iz hrvatskog. Opet na osnovu svega ranije pomenutog, sasvim je jasno da to nije slučaj.
I ne zaboravite, pre nego što uđete u polemiku oko toga da li je ispravno Uskrs ili Vaskrs, odnosno da li je bolje reći Hristos vaskrse ili Hristos voskrese, na Praznik koji slavi Isusovo uskrsnuće iz mrtvih takvoj polemici zaista nema mesta.
Radije se uzdržite i čestitajte Praznik od srca!
Srećan vam Uskrs!
Umesto zaključka, citiraćemo još jednom gospodina Neđića:
Nema, dakle, govora o tome da su neki nazivi ovog praznika hrvatski, a drugi srpski. Postoji samo Uskrs (srpski narodni izraz), Vaskrs (srpskoslovenski književni i crkveni oblik) i Voskresenije (ruskoslovenski oblik i današnji srpsko-crkveni izraz).