Vitalni organ u ljudskom organizmu koji se nalazi duboko u trbušnoj šupljini, iza želuca i pored gornjeg dela tankog creva, pankreas oblikom podseća na list i smešten je vodoravno, uzduž trbušne šupljine. Glava pankreasa povezana je sa dvanaestopalačnim crevom, dok se uski repni deo proteže prema levoj strani tela, završavajući blizu slezine.

Pankreas igra ključnu ulogu u našem telu, izvršavajući dve izuzetno značajne funkcije: endokrinu i egzokrinu.

Anatomija pankreasa

Dužina pankreasa je oko 15 centimetara. Deo koji je poznat kao glava pankreasa je najširi deo ovog organa i pozicioniran je najbliže tankom crevu. Zatim se ovaj organ sužava prema repu, koji je okrenut prema levoj strani tela i slezini.

Pankreas je obavijen gustim vezivnim tkivom, koje ga deli na male lobule. Unutar pankreasa nalaze se egzokrine ćelije koje formiraju pankreasne acinuse, grupe ćelija koje proizvode probavne enzime. Ovi acinusi su povezani sa mrežom malih kanala, koji se spajaju tako da formiraju glavni pankreasni kanal.

Razbacana među egzokrinim ćelijama su i ostrvca Langerhansa, male grupe endokrinih ćelija koje proizvode hormone insulin i glukagon.

Egzokrina funkcija pankreasa

Ova funkcija pankreasa se odnosi na njegovu ulogu u procesu varenja. Pankreas proizvodi i izlučuje probavne enzime koji su ključni za razgradnju hrane na hranljive sastojke koje naše telo može da koristi. Enzimi koje proizvodi pankreas uključuju:

• amilazu, koja razgrađuje ugljene hidrate
• lipazu, koja razgrađuje masti
• proteazu, koja razgrađuje proteine

Bez ovih enzima, naše telo ne bi moglo da apsorbuje i koristi hranljive sastojke koje konzumiramo.

Endokrina funkcija pankreasa

Druga, vrlo značajna funkcija koju pankreas obavlja u organizmu je endokrina. Ona se odnosi na ulogu, koju ovaj organ ima u regulaciji nivoa šećera u krvi.

Specifične ćelije unutar pankreasa, poznate kao ostrvca Langerhansa, proizvode hormone insulin i glukagon. A ti hormoni su ključni za održavanje stabilnih nivoa glukoze (šećera) u krvi.

Bolesti pankreasa

Najčešća oboljenja ovog organa imaju izuzetno veliki značaj za organizam, budući da u velikoj meri mogu ometati njegovo funkcionisanje.

Bolesti pankreasa, kao što su pankreatitis (upala pankreasa), cistična fibroza (koja može da blokira pankreasne kanale i ometa normalnu funkciju organa), i rak pankreasa, mogu ozbiljno ugroziti funkciju ovog organa.

Pored toga, poremećaji u proizvodnji insulina mogu dovesti do dijabetesa, stanja koje karakteriše visok nivo šećera u krvi. Ovaj poremećaj može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, uključujući oštećenje očiju, bubrega, nervnog sistema, srca i krvnih sudova.

Nakon svega navedenog, sasvim je jasno da je održavanje zdravlja pankreasa ključno za ukupno zdravlje i dobrobit pojedinca. Redovni lekarski pregledi i zdrav način života – uključujući uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku aktivnost – mogu pomoći u očuvanju zdravlja pankreasa.

Ukoliko primetite simptome koji ukazuju na probleme sa pankreasom, kao što su bol u trbuhu, gubitak težine bez jasnog razloga, žutica, ili neobjašnjivi problemi sa varenjem, trebalo bi da se što je moguće pre obratite lekaru.

Kako održati pankreas zdravim?

U principu, održavanje zdravlja pankreasa uključuje životne navike koje podržavaju sveukupno zdravlje.

Na prvom mestu je uravnotežena ishrana. Ishrana bogata voćem, povrćem, celim žitaricama i nemasnim proteinima može doprineti zdravlju pankreasa. Hrana bogata antioksidantima, kao što su bobičasto voće, tamno zeleno lisnato povrće, paradajz, orašasti plodovi i riba, takođe može pomoći u očuvanju zdravlja pankreasa.

Prekomerna konzumacija alkohola može izazvati hronično oštećenje pankreasa, što dovodi do pankreatitisa i drugih ozbiljnih stanja. Ako i konzumirate alkohol, radite to umereno.

Redovna fizička aktivnost može pomoći u održavanju zdrave telesne težine i smanjiti rizik od dijabetesa, stanja koje može negativno uticati na zdravlje pankreasa. Pokušajte da uključite barem 30 minuta umerene fizičke aktivnosti u svoju rutinu većinu dana u toku sedmice.

Višak težine, posebno oko stomaka, povezan je sa povećanim rizikom od dijabetesa i pankreatitisa. Održavanje zdrave telesne težine može takođe pomoći u zaštiti pankreasa.

Pušenje je snažno povezano sa razvojem raka pankreasa. Prestanak pušenja je jedan od najefikasnijih koraka koje možete preduzeti da biste zaštitili zdravlje pankreasa.

Redovni lekarski pregledi omogućavaju rano otkrivanje potencijalnih problema i pravovremeno lečenje. Ako imate prethodno pomenute simptome, koji mogu ukazivati na probleme sa pankreasom, obratite se lekaru.

I na kraju, treba imati na umu i to da su ovi saveti su opšti i može se desiti da ne budu prikladni za svakoga. Uvek je najbolje da se konsultujete sa nadležnim stručnjacima kada je u pitanju vaše zdravlje.