U skladu sa time koji kalendar poštuje Crkva, odnosno da li gregorijanski ili julijanski, zavisiće i kada je Božić. Praznik koji je posvećen Hristovom rođenju obeležava se ili 25. decembra ili 7. januara.
Sve Crkve koje poštuju gregorijanski kalendar obeležavaju Božić 25. decembra. Tog dana se slavi i u Grčkoj recimo, s tim da Grčka pravoslavna crkva poštuje Milankovićev reformisani kalendar, tako da nije u pitanju katolički Božić, kao što mnogi misle.
Crkve koje poštuju julijanski ili stari kalendar, a među njima i Srpska pravoslavna crkva ovaj Praznik obeležavaju 7. januara.
Kada je Božić 2023. godine?
Ove godine, Božić u Srbiji pada u subotu, 7. januara. Prema slovu zakona, neradni dani u Srbiji su samo sam dan Praznika Hristovog rođenja.
Uoči samog Praznika, u hramovima Srpske pravoslavne crkve se služi Božićna liturgija. Svake godine se u Beogradu organizuje i tradicionalno lomljenje česnice.
Običaji u Srbiji
Budući da Veliki božićni post traje do samog Praznika, to je i trpeza mrsna, za razliku od trpeze za Badnje veče koja je uvek posna.
Pošto obave pričest i prisustvuju jutrenju u crkvi, vernici odlaze svojim domovima, gde ih očekuje božićna trpeza bogata raznim đakonijama, uz obaveznu pečenicu.
Nakon što se vrate u kuću iz crkve, ukućani doručkuju, posle čega obično dolazi polaženik. U slučaju da su običaji u toj kući takvi da se dogovara ko će biti polaženik, naravno. Ukoliko to nije slučaj, onda se čeka ko će da dođe prvi na dan praznik Hristovog rođenja, kako bi bio položajnik.
Kada ulazi u kuću, muškarac koji je polaženik treba da vodi računa o tome da u dom uđe prvo desnom nogom, jer je to znak sreće za porodicu. Zatim poželi domaćinu i ostalim ukućanima srećan Božić, uz uobičajeni pozdrav. Običaj je da posle toga zapali badnjak, odnosno da njime prodžara vatru u šporetu, izgovarajući pritom:
Koliko varnica toliko zdravlja, sreće, parica, stoke…
Pre toga domaćica priprema poklon za polaženika, kojim ga zatim daruje. U zavisnosti od toga kakvi su običaji karakteristični za taj kraj, pojedine domaćice bi mesile i poseban hleb. Hleb za polaženika je obično bio u obliku pletenice, ukrašen crvenim končićia i tračicama, a u nekim krajevima ga i kite novčanicama i drugim darovima, pa ga sutradan poklanjaju polaženiku. Taj božićni kolač je pripreman na Badnje veče, kada i hlepčići za sve ukućane. Naravno, u krajevima u kojima su takvi običaji.
Ručak za praznik Hristovog rođenja je ne samo bogat, nego i posebno svečan, jer se proslavlja najradosniji hrišćanski praznik. Neposredno pre ručka bi svi ukućani, zajedno sa polaženikom, trebalo da lome česnicu, pre čega bi domaćin obično okadio kuću i trpezu.
Za razliku od Badnje večeri, koja se isključivo obeležava kod kuće, u smislu da se ne ide u goste, božićni običaji u Srbiji su drugačiji. Nakon ručka bi trebalo otići u posetu rodbini i prijateljima, kako bi im bile upućene čestitke za taj Praznik. Ali, to su ipak običaji u određenim krajevima naše zemlje, dok je u drugima nepisano pravilo da se tog dana ne ide u goste.
I koga god bi ljudi tog dana videli, pozdravili bi ih sa: Mir Božiji! Hristos se rodi! Zatim bi im drugi otpozdravili sa: Vaistinu se rodi!