Kafa je posle nafte roba sa kojom se najviše trguje na svetu. Takođe, postala je deo svakodnevnog života 98% odraslih. Niko ne zna tačno kako i kada je kafa otkrivena, iako postoje mnoge legende o njenom nastanku.

Legenda o otkriću kafe i početak njene popularnosti

Postoje dve priče kako je počela da se pije prva kafa. Obe su iz daleke prošlosti i jednako uzbudljive.

Legenda kaže da je kafa otkrivena u Etiopiji od strane jednog čobanina, čije koze su tokom paše obrstile bobice sa jednog drveta i nakon toga postale veoma energične. Bile su toliko pune energije da nisu htele noću da spavaju. Čobanin je svoje otkriće saopštio jednom igumanu, koji je nakon toga napravio piće uz pomoć istih bobica i otkrio da ga to piće drži budnim tokom dugih sati večernje molitve. Iguman je zatim podelio svoje otkriće sa ostalim monasima u manastiru i saznanje o bobicama koje daju energiju je počelo da se širi.

Alternativna priča nas navodi da je kafu prvi otkrio šeik po imenu Omar. Dok je bio u egzilu, Omar koji je bio poznat po svojoj sposobnosti da leči bolesne molitvom, živeo je u pustinjskoj pećini blizu Usaba. Jednoga dana Omar je naišao na male bobice koje su imale gorak ukus, kada ih je probao. Zatim je pokušao da ih ispeče, ali ih je to napravilo još gorčim.

Na kraju je pokušao da ih prokuva, što je rezultiralo mirisnom smeđom tečnošću, koja mu je u trenu dala neprirodno jaku energiju, pa mu je samim tim omogućila da bude budan danima. Njegovo „čudesno otkriće“ bilo je toliko neverovatno u očima tadašnjeg sveta, da mu je bilo dozvoljeno da se vrati kući u Meku.

Kako se vest kretala na istok i kafa je stigla do Arapskog poluostrva, gde je počelo uzgajanje i trgovina kafom. Do 15. veka kafa se uzgajala u jemenskom okrugu Arabije, a do XVI veka bila je poznata u Persiji, Egiptu, Siriji i Turskoj.

Da se u kafi nije uživalo samo u kućama već i na javnim mestima, dokaz su mnogi javni kafei koji su počeli da se pojavljuju u gradovima širom Bliskog istoka. Ne samo da su tu gosti pili kafu i razgovarali, već su slušali muziku, gledali izvođače, igrali šah i bili u toku sa vestima. Kafeterije su brzo postale tako važan centar za razmenu informacija da su ih često nazivali „Školama mudrih“.

Sa hiljadama hodočasnika koji svake godine posećuju sveti grad Meku iz celog sveta, znanje o ovom „arapskom vinu“ počelo je da se širi i u druge krajeve.

Kada kafa počinje da se pije u Srbiji?

Tačnih podataka nema, ali se smatra da je kafa u Srbiju stigla negde u vreme Sulejmana Veličanstvenog. Put do nas našla je baš iz Turske. Sredinom XVI veka i Beograd je imao svoj javni kafe.

Navodno su Turci 1526. godine na Mohaču kuvali ugarskim zarobljenicima kafu, a oni su se žalili da im daju da piju toplo blato.

Kafa u Evropi

Do XVII veka, kafa je postala popularna širom Starog kontinenta.

Neki ljudi su na ovaj novi napitak reagovali sa sumnjom ili strahom, nazivajući ga „gorkim Sotoninim izumom“. Lokalno sveštenstvo je osudilo, međutim kada je od pape Klimenta VIII zatraženo da interveniše, on se odlučio na drugi korak. Naime, rešio je da sam proba napitak pre nego što donese odluku. Papa je bio oduševljen kafom i odmah je dao papsko odobrenje za ovaj savršeni napitak.

Prva kafeterija Florijan otvorena je 1642. godine u Veneciji. Kafiterije su brzo postale centri društvenih aktivnosti i komunikacije u većim gradovima Engleske, Austrije, Francuske, Nemačke i Holandije. U Engleskoj su se pojavili „peni univerziteti“, tako nazvani zato što se po ceni od penija mogla kupiti šolja kafe i uključiti u stimulativni razgovor.

Kafa je počela da zamenjuje uobičajena pića za doručak tog vremena – pivo i vino. Oni koji su pili kafu umesto alkohola započeli bi dan budni i puni energije, pa nije iznenađujuće da je kvalitet njihovog rada znatno poboljšan.

Do sredine XVII veka u Londonu je bilo preko 300 kafića, od kojih su mnogi privlačile istomišljenike, uključujući trgovce, špeditere, brokere i umetnike.

Posle se kafa proširila i po američkom kontinentu. Njeno osvajanje svih nacija teklo je lako, jer su se svi divili energiji koju im je pružala.