Malo je kopija originalnih dela koji su postali zaštitni znakovi nekih gradova i država. Još je manje onih koji su podignuti u čast jednom književnom delu. Baš kao što je Pariz poznat po Ajfelovoj kuli, Njujork po Kipu slobode, tako je i Kopenhagen poznat po Maloj sireni.

Danski književnik Hans Kristijan Andersen verovatno nije ni slutio da će lik iz njegovog dela postati simbol ne samo Kopenhagena, već i cele Danske. U gradskoj luci ove prestonice nalazi se bronzani kip Male sirene.

Priča o Maloj sireni

Priča o sireni koja se zaljubljuje u princa, nakon što ga je spasila od utapanja, objavljena je sada već daleke 1837. godine. Nastanak Male sirene Andersena nadahnut je tradicionalnim pričama o mornarskom životu Kopenhagena.

Malo je poznato da je ovo delo, kada je tek objavljeno, imalo veoma tužan kraj, pa je zbog toga teralo mnoge da posle čitanja bajke liju suze i prigušeno jecaju.

Naime, pošto se Mala sirena zaljubila u princa, ona je otišla da potraži pomoć od morske veštice, kako bi dobila noge, a da joj u zamenutu za to bude oduzet glas. Takođe, rečeno joj je da se nikada više neće vratiti u more i da će osećati ogromnu bol u nogama. Bez obzira na navedene posledice, Mala sirena je prihvatila ponudu.

Princ će se zaljubiti u nemu devojku i kada mu otac izda naredbu da se venča sa princezom iz susedstva, on će to odbiti. Princ će čak ubediti svog oca da je zaljubljen u devojku iz hrama, pošto mu se tako predstavila nekadašnja sirena. Međutim, kada se ispostavi da je susedna princeza devojka iz hrama, princ će se momentalno zaljubiti u nju i ostavi će Malu sirenu.

Skrhana bolom i tugom, zbog prinčeve odluke, ona će čvrsto odluči da ubije princa. Njene sestre sirene će joj doneti nož, u nadi da će činom ubistva ponovo postati sirena i da će se tako vratiti da živi sa njima. Ali Mala sirena nije mogla ubiti svog voljenog, pa se zato bacila u more i postala morska pena.

Ovo je originalna priča danskog velikana književnosti.

Međutim, i sam autor je uočio da je ovakav kraj pretužan za svakog čitaoca i da ne daje nadu u bolje sutra, pa će ga izmeniti. Tako da u drugoj verziji glavna junakinja ne umire već postaje kći Vazduha i u tom obliku će činiti dobra dela narednih trista godina. Posle tri veka biće joj otvoren put u Božije kraljevstvo.

Danas je svima nama, zbog popularnog istoimenog Diznijevog crtaća, poznat srećan kraj ove divne bajke u kojem Mala sirena ipak postaje nevesta lepog princa i još dobija ljudsku dušu i glas.

Kako je nastala statua Male sirene?

Kip Male sirene koji danas krasi dansku prestonicu je nastao po želji Karla Jakobsena, sina osnivača kompanije Karlsberg.

Naime, Karla je oduševio balet o Anderesonovoj bajci koji je gledao 1909. godine u Kraljevskom pozorištu, u Kopenhagenu. Jakobsen junior je za ovaj poduhvat angažovao vajara Edvarda Eriksena i želeo je da statua bude urađena po liku balerine Elen Prajs. Međutim, Prajsova nije htela da pozira do kraja za pomenutog vajara, zbog nesloge koja je vladala među njima, pa je statua glave samo urađena po njenom liku, dok je telo izvajano po uzoru na Eriksenovu suprugu Elin.

Zanimljivosti o Kipu male sirene

• Malo je poznato da je kip, koji je završen i izložen 23. avgusta 1913. godine i prikazuje Malu sirenu, nije isti onaj koji danas krasi Kopenhagen. Naime, današnji je samo kopija originala, dok Eriksenovu statuu čuvaju naslednici vajara na nepoznatoj lokaciji.
• Kip koji je visok samo 125 centimetara i težak 175 kilograma prikazuje Andersonovu junakinju kako sedi i gleda preko vode, nakon što je dobila noge i stigla na kopno.
• Vandali nisu zaobilazili ovaj simbol Danske, pa su Maloj sireni često lomili i krali glavu, ruke, prskali je bojama. A 2004. godine tokom protesta koji se održao u Danskoj zbog početka pregovora sa Turskom o ulasku u evropsku porodicu, čuvenoj statui stavljena je i burka. Da bi se sprečili novi vandalski napadi nad ovom statuom danas područje na kojem se nalazi pokrivaju kamere.
• Samo jednom je najpoznatija kopija napustila luku Kopenhagena. Naime, tokom Svetske izložbe u Šangaju 2010. godine, izložena je u Danskom paviljonu.
• Širom Danske i danas se sa koleno na koleno prenosi priča, koja se nalazi između mita i legende, a kaže da će posle tri stotine godina statua Male sirene oživeti.
• Neoštećeni primerci kopije kipa Male sirene nalaze još i u Solovangu (Kaliforniji), Kimbalatonu (Ajovi) i Pjatra Nijamcu (Rumuniji). Pored ove tri verne replike postoji još deset statua Malih sirena širom sveta koje su pokušaj kopiranja čuvenog danskog vajara.