Stanje koje na prvom mestu karakteriše asocijalnost, a zatim i različite promene na emotivnom i voljnom planu naziva se psihopatija.

Na samom početku 20. veka je prvi put zvanično upotrebljen pojam psihopata. Nakon tri decenije je taj termin preinačen u sociopata, kako bi bila izraženija šteta, koju jedan psihopata može da učini društvu.

I baš zato što psihopata i sociopata zapravo i nisu dijagnoze, osobe koje pate od takvih poremećaja dobijaju dijagnozu ASPD-a (Antisocial Personality Disorder), odnosno antisocijalnog poremećaja ličnosti.

Koji su uzorci psihopatološkog ponašanja?

Nezahvalno je navoditi tačno određene uzroke koje dovode do pojave ovog poremećaja, prosto zato što je reč o vrlo kompleksnoj temi, te ne treba zaboraviti da je često u pitanju kombinacija više faktora.

Izuzev genetskih predispozicija, kao neki od potencijalnih uzroka za pojavu antisocijalnog poremećaja ličnosti u kasnijem životu navode se različita duševna oboljenja, ali i telesna, koja vremenom mogu dovesti do promene ličnosti.

Isto tako ne treba zaboraviti da se psihopata ne postaje preko noći, već da se psihopata rađa, a na pojavu sociopate može uticati i loše uklapanje u određen usredinu u najranijem periodu života, ali i nepoštovanje osnovnih moralnih načela.

Psihopata karakteristike

Iako je nezapamćena tragedija u Srbiji, koja se dogodila 3. maja 2023. godine, iznela na svetlo dana različite probleme u društvu, sve se više pominje i pojam psihopata, kao i pitanje da li je masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ mogao da bude sprečen, da su na vreme prepoznate problematične karakteristike kod masovnog ubice?

Odgovor na to pitanje verovatno nikada nećemo saznati, ali bi trebalo da budemo informisani o tome da postoje određene karakteristike koje mogu ukazivati na to da imamo posla sa potencijalnim psihopatom.

Naravno, čak i ako neko posedujete određene karakteristike od navedenih, to ne mora nužno da znači da je u pitanju psihopata ili sociopata. Ali bi svakako trebalo na vreme zatražiti pomoć stručnjaka.

Neki od najčešćih znakova da je u pitanju osoba sa antisocijalnim poremećajem ličnosti, a koja bi se mogla okarakterisati kao sociopata ili psihopata su:

• odsustvo empatije
• nedostatak etike
• odsustvo emocija ili njihov manjak
• (potpuno) odsustvo odgovornosti
• visok nivo samouverenosti
• visok nivo egoizma
• lako izgovaranje laži zarad određene koristi
• agresivno delovanje
• nedostatak kajanja
• impulsivnost
• gotovo potpuno odsustvo bliskih međuljudskih odnosa
• ambicioznost
• narcisoidnost

Zanimljiv je podatak da psihopata na prvi uopšte ne deluje da ima bilo kakav poremećaj. Najčešće se ponaša sasvim normalno. Čak može biti i vrlo šarmantan, a takvu osobu neretko odlikuje i visok nivo inteligencije.

Psihopata obično ostavlja dobar utisak na okolinu. Čak može biti i vrlo simpatičan. Okolina takve ljude obično odlično prihvata i  često je vrlo poželjan u društvu. Ponekad može biti i povučen, ali i da poseduje neke osobine, koje ljudi generalno smatraju vrlo poželjnim.

Karakteriše ih i nedostatak osećanja, što je jedna od najčešćih osobina psihopata.

Da li je moguće prepoznati psihopatu?

I mada postoje ljudi, koji imaju neke od pomenutih osobina, a koje se smatraju karakterističnim za psihopatu, to ne mora nužno da znači da imaju i dijagnozu antisocijalnog poremećaja ličnosti.

Pitanje kako prepoznati psihopatu i da li je to uopšte moguće, uglavnom ima negativan odgovor. Najpre zato što sama činjenica da neko ima bilo koju pomenutu osobinu ili više njih, uopšte ne mora da znači da zaista ima antisocijalni poremećaj ličnosti, sve dok to ne ustanove stručnjaci.

Treba imati na umu da se psihopata i sociopata neretko poistovećuju, iako ne bi trebalo. Zapravo, i jedan i drugi poremećaj spadaju u ASPD.

Psihopata i sociopata – razlike

Iako se neretko poistovećuju, kako bi se objasnio ASPD, psihopata i sociopata se razlikuju po određenim karakteristikama.

Kao osnovna razlika se navodi drugačije delovanje. Sociopata je impuslivan i njegove reakcije su uglavnom ishitrene i brzoplete, dok je psihopata staložen, ali i pedantan, pa mu se greške retko događaju u onome što je naumio da učini.

Ipak, kao osnovna razlika navodi se činjenica da se psihopata ne postaje, već rađa, dok sociopata može neko postati usled različitih negativnih faktora.