Roman Džejn Er, objavljen 1847. godine, nije priča o sirotištu, ljubavi ili o tajnama zapečaćenim na tavanima. To je priča o integritetu. O devojčici koja nikada nije zaboravila ko je, ni dok su je gladili, ni dok su je spaljivali. Džejn nije tražila svet, tražila je mesto u njemu, ali ne po tuđim pravilima. I kada je to mesto zatražila, svet je zadrhtao.
Šarlota Bronte je ispisala ovu priču iz srca koje nije pristajalo. Njen glas, prigušen društvom, eruptirao je kroz Džejn, dete bez ikoga, ali sa više dostojanstva nego celokupan imetak Torfilda. Roman je čitan kao ljubavna priča, ali to je redukcija. Ljubav je u njemu samo pozornica. Prava drama igra se iza kulisa: žena naspram sistema, želja naspram moralnog osećaja, ljudsko pravo naspram tuđe volje.
Džejn je kao lik jednako nežna i čelična. Ne traži spasenje, nudi ga. Ne nudi sebe, bira. U vremenu kada je ženska ćutnja bila vrlina, ona je govorila. I nije pričala tiho.
Džejn Er je priča o ženi koja nikome nije pripadala osim sebi – i baš zato je njena priča postala naša.
Radnja romana Džejn Er
Roman prati život siročeta Džejn, koja od detinjstva trpi hladnoću, nasilje i osudu. Najpre u kući tetke Rid, zatim u brutalnom internatu, Džejn uči ono što niko ne želi da nauči, kako da sačuva unutrašnju svetlost u svetu koji pokušava da je ugasi. Kada odraste, zapošljava se kao guvernanta u mračnom imanju Torfild Hol, gde upoznaje gospodina Ročestera, čoveka tvrdog glasa i još tvrđe prošlosti.
Njihova veza se razvija na rubu nemogućeg. On ranjen i sumnjiv, ona ogoljena i ponosna. Ali baš kada pomisli da je pronašla dom, istina izbija iz tame: Ročester ima ženu. Živu. Zatvorenu na tavanu. Džejn beži, ne zato što je slomljena, već zato što se neće prodati.
U trenucima gladi i izgubljenosti, ostaje verna sebi. A kad se vraća, vraća se ne kao žena koja se predaje, već kao žena koja bira. Ročester je sada slep i ranjen. I tek tada – kada je on slomljen, a ona celovita, njihova priča postaje moguća.
Ko je Džejn Er?
Džejn je sve ono što se tada nije smelo biti: siromašna, samostalna i nepristajajuća. Ona ne zavodi. Ne igra igre. Njena snaga nije u rečima, već u tišini koju ne popunjava lažima. Džejn zna ko je, čak i kada drugi ne znaju. I ne pristaje na ljubav ako u njoj nema jednakosti.
Ona nije žena koja čeka da je spasu. Nije ni žena koja mrzi muškarce. Ona jednostavno ne pristaje da bude manje. I upravo to ju je izdvojilo od miliona junakinja koje su došle posle nje, a ipak nikada nisu uspele da postignu tu jednostavnu moć: da ne traže dozvolu da postoje.
Džejn Er nije uzor zato što je jaka. Nego zato što zna granicu između toga da voliš nekoga i toga da izgubiš sebe zbog njega.
Ko je autorka Šarlota Bronte?
Šarlota Bronte nije pisala da bi se dopala. Pisala je jer nije imala izbora. Bila je najstarija među sestrama, rođena u izolaciji i preživela gotovo sve koje je volela. Njeno detinjstvo bilo je niz smrti, ćutanja i zamišljenih svetova koji su joj bili bliži od stvarnosti.
Kao žena u viktorijanskoj Engleskoj, nije imala pravo da bude ni svesna, ni glasna, ni suviše misaona. Pa je sve to pretočila u Džejn. Njen pseudonim „Currer Bell“ bio je štit, ali i dokaz koliko je istina morala da se kamuflira da bi došla do čitaoca.
Šarlota je znala šta znači biti žena koja misli, oseća, piše, a nije pozvana da to čini. I zato je njen roman i danas više manifest nego fikcija.
Ekranizovane adaptacije koje su pokušale da je ukrote Džejn Er
Džejn Er je snimana mnogo puta, filmovi, serije, dramske adaptacije. Glumice su se trudile da uhvate njenu složenost, reditelji da balansiraju između gotičke estetike i emocionalne stvarnosti. Ipak, retko koja verzija uspeva da prikaže najvažnije: da Džejn nije „jadna guvernanta“ već žena koja odbija da bude predmet.
Adaptacije često romantizuju odnos sa Ročesterom, zaboravljajući da je najvažniji trenutak u romanu onaj kada Džejn odlazi. Ne kada voli. Ne kada prašta. Nego kada bira da ode i zadrži sebe, čak i ako to znači potpuni gubitak.
Tek tada njena ljubav dobija težinu. Jer nije zasnovana na potrebi. Nego na jednakosti.
Džejn Er nije bajka. To je svedočenje. O tome kako izgleda kada žena, iako bez novca, bez položaja, bez zaštite, odbije da postane predmet tuđih očekivanja. I kako ponekad, baš u tome, leži najveća moguća pobeda.