Kao i mnogi drugi izrazi koji su preuzeti direktno iz grčkog jezika, tako se i ksenofobija slobodno prevodi kao strah od stranaca. Da budemo precizni, termin ksenofobija sačinjen je, zapravo od dve grčke reči i to ksenos, što se prevodi kao stranac i fovos, što se prevodi kao strah.

Međutim, mnogo preciznija definicija ovog pojma jeste da je u pitanju određena doza netrpeljivosti, ali straha, pa čak u nekim situacijama i mržnje prema onim ljudima, koji su pripadnici drugih etničkih grupa, odnosno koji dolaze iz drugih zemalja i kultura.

Ksenofobija je zapravo vrsta predrasude, koja je utemeljena na tome da su svi ljudi iz drugih zemalja, odnosno pripadnici drugih etničkih grupa jednostavno okarakterisani kao neprijatelji.

Definicija ksenofobije

Iako se u osnovi pojam ksenofobija prevodi kao strah od stranaca, ovaj poremećaj se definiše kao iracionalan strah, odnosno netrpeljivost, pa čak i mržnja prema svim onim osobama koje su pripadnici nekih drugih naroda i kultura, odnosno koji dolaze iz drugih zemalja.

Ksenofobija je najčešće praćena na prvom mestu predrasudama, a zatim i diskriminacijom. Nažalost, nasilje je jedan od čestih pratilaca ovog poremećaja.

I mada nema nikakvog spora da je ksenofobija bila prisutna kroz istoriju, ovaj pojam je zvanično prvi put opisan i upotrebljen tokom dvadesetog veka.

Kako se manifestuje ksenofobija?

Ovaj poremećaj, odnosno predrasuda može biti lako uočljiv, ali nekada i ne baš tako lako. Ukoliko je izuzetno ekstremna ksenofobija u pitanju, slobodno možemo reći da govorimo čak i o određenoj vrsti terorizma.

Jedna od osnovnih manifestacija ksenofobije jeste diskriminacija, zatim zlostavljanje na verbalnom ili na fizičkom nivou, a na osnovu etničke ili rasne pripadnosti, pa čak i isključivanje iz celokupnog društva, odnosno nasilje.

Osobe koje se doživljavaju kao stranci u nekoj zemlji, a koje su na meti ksenofobičnih ljudi ne samo da mogu biti izopsteni iz društva, nego mogu trpeti i različite vrste uvreda, kao i nasilje. Posledice takvog ponašanja i te kako imaju negativan uticaj i na mentalno i na fizičko zdravlje pojedinca.

Vrste ksenofobije

I mada nije baš moguće navesti koje sve vrste ksenofobije postoje, one koje se najčešće mogu sresti u praksi odnose se na rasizam, etničku pripadnost i pripadnost LGBT populaciji, s tim što je oblik kesonofobije i sajber nasilje, ali i diskriminacija pri zapošljavanju.

Naime, nasilje putem interneta, a koje je usmereno na strance, odnosno na ljude koji pripadaju određenom pokretu ili su pripadnici određene etničke grupacije je nažalost u poslednje vreme sve zastupljenije.

Iako je nacionalizam, odnosno svest o nacionalnom identitetu u principu poželjna, kada je u granicama normale, prekomerni nacionalizam se slobodno može okarakterisati kao jedan od oblika ksenofobije.

Diskriminacija pri zapošljavanju takođe je jedna od vrsta ovog poremećaja, a tada se ljudima na osnovu njihove etničke, verske ili nacionalne pripadnosti jednostavno onemogućuju osnovna ljudska prava.

Takođe, jedan od najzastupljenijih oblika ovog poremećaja je i rasna ksenofobija, a sve to može i te kako negativno da utiče na ljude različite boje kože, o čemu posebno treba voditi računa.

Zanimljivosti o ksenofobiji

• Neretko se kao koren etničkog čišćenja navodi upravo ksenofobija, budući da se tokom tog postupka proteruju ili ubijaju ljudi koji pripadaju određenoj etničkoj grupi na nekoj teritoriji.
• Ekstremna ksenofobija vrlo lako može da dovede i do građanskih nemira.
• Postoji i oblik ksenofobije koji je usmeren na ekonomiju, a u smislu da se i radnici iz drugih zemalja i kompanije iz drugih zemalja doživljavaju kao izuzetna pretnja ekonomiji neke zemlje, što dovodi do zabrane izdavanja radnih dozvola strancima ili zabrane poslovanja sa inostranim kompanijama, mada je to ipak ekstremna situacija i ne tako česta u praksi.
• Ksenofobija je oduvek postojala, ali je taj pojam definisan tek tokom prošlog veka.
• Ova predrasuda može biti stečena, ali isto tako može da se javi i kao rezultat straha od nečega što ljudima nije poznato. U principu se zasniva kako na stereotipima i predrasudama, tako i na neproverenim informacijama.
• Osoba koja je izložena ksenofobiji i te kako može da ima vrlo ozbiljne posledice najpre na mentalno i emotivno, a zatim i na fizičko zdravlje.
• U velikoj meri postojanje ksenofobije može da utiče na integraciju stranaca u društvo jedne zemlje.
• Vrlo često je jedan od osnovnih izvora podela u društvu neke zemlje, ali i različitih konflikata, te nasilja kao ekstremne tačke upravo ksenofobija.
• Borba protiv ksenofobije treba da bude vrlo ozbiljna i zasnovana najpre na edukaciji. Zatim se promocija kultura različitih zemalja, interkulturalni dijalog i važnost negovanja multikulturalizma moraju prezentovati ljudima, kako bi razumeli sve što se na to odnosi.
• Širenje ksenofobije u velikoj meri mogu na prvom mestu da povećaju društvene mreže, ali isto tako ako se pravilno koriste, mogu da utiču pozitivno i na povećanje razumevanja i tolerancije u društvu.
• Da bi ksenofobija bila prevaziđena u nekoj zemlji, neophodno je da se uključe ne samo svi članovi društva, nego i sve relevantne institucije.
• Različite su vrste terapija kojima se tretira ovaj poremećaj. Najzastupljenije su grupna i kontaktna terapija, zatim takozvana terapija izloženosti, te kognitivno-bihejvioralna terapija, koje se moraju primenjivati prema uputstvima i uz prisustvo relevantnog stručnjaka, specijaliste psihijatrije.
• U promociji ili u smirivanju negativnih efekata koje homofobija ima, veliku ulogu igraju i članovi društva jedne zemlje i relevantne državne i druge institucije.