Značajna je simbolika Badnjeg dana i jela koja se spremaju za prazničnu trpezu, ali i mnogih običaja koji su karakteristični za dan uoči Najradosnijeg hriščanskog praznika. Ipak, sve se više mnogi od tih običaja gube u gradskim sredinama.
Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar Badnji dan i Badnje veče praznuju svake godine 6. januara.
Trpeza za Badnje veče je posna, budući da je još uvek Veliki božićni post, koji se završava sutradan, na Božić.
Nije ništa čudno da se običaji za Badnje veče i Božić razliku od kraja do kraja naše zemlje, odnosno od sela do sela, pa čak i od porodice do porodice. Ali je mnogo značajnije poznavati njihovu simboliku i prenositi ih sa generacije na generaciju, kako bi se očuvali.
Šta se sprema od hrane za Badnje veče?
Nakon što u dom bude unet badnjak i po podu raspoređena slama, kao simbol jasala u kome se na Božić rodio Isus Hristos, u pojedinim krajevima naše zemlje je zatim običaj da domaćin obilazi oko trpeze ili kuće imitirajući kvocanje kvočke, a da za njim idu deca, koja imitiraju pijukanje pilića. Ovaj običaj simbolično privlači berićet u toku godine.
Zatim je prisutan običaj bacanja celih oraha…u svaki ugao prostorije po jedan, što je simbolično žrtvovanje precima. Te orahe ne bi trebalo niko da dira.
Nekada je bilo uobičajeno da trpeza za Badnje veče bude postavljena na slami, koja je raspoređena po trpezariji ili dnevnoj sobi. Danas, međutim, taj običaj retko ko primenjuje, već se simbolično badnjak stavlja ispod stola, uz dodatak malo slame. U nekim krajevima je i običaj da se uz badnjak ispod stola postavi i sito, u kome je mešavina kukuruza, pšenice i drugog zrnevlja, koje se baca na domaćina kada unosi badnjak, a i na Božić, kada u kuću ulazi polaženik. Ponegde se u sito doda i koja papirna i/ili metalna novčanica, kako bi bio osiguran finansijski berićet porodice u toku godine.
Podrazumeva se i paljenje badnjaka u peći, što je bilo uobičajeno u seoskim domaćinstvima.
Trpeza za Badnje veče – recepti
Priprema česnice se uglavnom odnosi na Božić, mada ima krajeva u našoj zemlji, u kojima se česnica priprema za Badnje veče. Takođe, u određenim područjima Srbije se na Badnje veče pripremaju i hlepčići za svakog od ukućana i jedan, veći, posebno ukrašen, za kuću. Hlepčići za devojčice i žene se prave u formi pletenice, dok se za dečake i muškarce pripremaju hlepčići kružnog oblika.
Budući da je posna trpeza za Badnje veče, recepti su zaista brojni. Uz pasulj prebranac i salatu od kiselog kupusa, često se pripemaju i posne slane i slatke pite i druga jela, po izboru domaćica.
Osim žita, koje se tradicionalno sadi na praznik posvećenoj Svetoj velikomučenici Varvari, na trpezi za Badnje veče se moraju naći i simboli plodnosti, ali i svakog obilja, kako su verovali Stari Sloveni – med i orasi.
Neizostavni deo trpeze za Badnje veče je i suvo voće, ali i sveže jabuke. Svako voće ima svoju simboliku, a neizostavno se serviraju i suve smokve, za koje se veruje da simbolizuju mir. Obično se uz suvo voće, serviraju i bademi, lešnici i drugo zrnevlje, kako bi kuća imala berićet u toku godine.