Šta znači „skakali trudnici po stomaku“?

Podeli

Čitali ili ne dnevnu štampu i portale, mnogi su saznali za pojam akušersko nasilje, te imali prilike da  da čuju da je porodilja umrla, ali i da je trudnica umrla na porodjaju. A onda se može čuti i da su „skakakali trudnici po stomaku tokom porođaja“.

skaknje trudnici po stomaku, porodjaj, trudnica, poradjanje
Pixabay: Cparks

Bez želje da se bavimo time da li je ponašanje mnogih medicinskih stručnjaka u Srbiji prema trudnicama, ali i porodiljama, oličenje ljudskosti ili ne, jer bismo imali mnogo toga da kažemo, ovom prilikom ćemo se baviti nečim drugim.

Da bi se bolje razumelo šta tačno znači kada neko kaže da su „skakali trudnici po stomaku“ ne bi li je porodili, mora se znati i šta je Kristelerov zahvat? Tek onda će biti jasnije i da to „skakanje po stomaku trudnice“, kako ga mnoge žene opisuju, zapravo nije ništa drugo do Kristelerov zahvat (engl. Kristeller maneuver).

Ipak, ono što je u svemu tome mnogo važnije jeste da li je to neophodno i poželjno, ili možda nepreporučljivo, da ne kažemo zabranjeno?

Kristelerov zahvat šta je?

Da bi se pomoglo trudnici da se porodi može se izvršiti fundalni pritisak. U tom slučaju će ginekolog akušer izvršiti snažan pritisak na gornji deo materice, te će na taj način eventualno pomoći majci da rodi.

Zapravo je to u osnovi Kristelerov zahvat.

Međutim, u pitanju je zahvat čija primena dovodi do niza polemike u stručnoj javnosti, pa čak Svetska zdravstvena organizacija taj zahvat ne preporučuje, navedeno je na sajtu Browbarron. Uz to, Kristelerov zahvat je čak zabranjen na teritoriji Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske zbog rizika i za bebu i za majku.

U drugoj polovini 19. veka je nemački ginekolog Samjuel Kristeler otkrio ovaj postupak, koji je primenjivao u drugoj fazi prirodnog porođaja, a kako bi pomogao da se beba pomeri u porođajnom kanalu.

„Skakanje trudnici po stomaku“

I opet bez želje da nešto karakterišemo kao akusersko nasilje, prenosimo podatke sa pomenutog sajta, koji se poziva na informacije agencije Associated press.

Tokom 22 procenta porođaja u Francuskoj stručnjaci primenjuju i Kristelerov zahvat. Međutim, ono što je u tim podacima poražavajuće jeste sledeće:

„ … lekari, medicinske sestre i babice u zemljama poput Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italije, Portugala, Rumunije i Španije su prijavili da se manevar koristi svake nedelje, ako ne svakodnevno na poslu“.

Takođe smo imali prilike i na osnovu naslova u novinama i na portalima da shvatimo da se Kristelerov zahvat primenjuje i u našoj zemlji.

Međutim, pre nego što se neko osudi za akušersko nasilje ili se njegov postupak svrsta u akusersko nasilje, treba se inmformisati o tome kako je u osnovi, u vreme kada je izmišljen, izgledao Kristelerov zahvat. Zapravo ono što je ovaj nemački ginekolog imao na umu jeste da se trudnici olakša porođaj. Da li se to danas radi u ustanovama u Srbiji u kojima se i dalje primenjuje ovaj zahvat i porađaju žene, zna svako ko se makar jednom porađao, tako da je to neka sasvim druga tema. I pod tim ne mislimo samo na primenu ovog zahvata, nego i na generalno odnos prema ženama koje na svet donose novi život. Istini za volju, uvek ima i lekara i medicinskog osoblja koji se pridržavaju načela „svog zanata“, ali nažalost ima i onih koji to ne čine.

Kristelerov zahvat – rizici

S obzirom na to da su sprovedene studije i istraživanja, to rezultati nisu nimalo ohrabrujući. Zapravo su rizici primene Kristelerovog zahvata i po bebu i po majku ozbiljni.

Potencijalni rizici za bebu su:

  • oštećenje nerava
  • nakupljanje značajne količine kiseonika u krvi novorođenčeta
  • distocija ramena
  • oštećenje krvnih sudova i potencijalno krvarenje
  • može doći i do odvajanja placente, što može dovesti do smanjenja dotoka kiseonika
  • sve to može potencijalno da dovede do mnogih, ozbiljnih  stanja i oboljenja

Potencijalni rizici za majku:

  • slomljena rebra
  • prolaps karličnih organa
  • oštećenja unutrašnjih organa
  • jak bol u stomaku
  • inkontinencija – urinarna i/ili fekalna
  • vaginalne infekcije

Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *