Sud u Strazburu: Kako funkcioniše?

Kada god čujete vest da je „Sud u Strazburu presudio protiv neke države“, zapravo se govori o najvažnijoj sudskoj instituciji za ljudska prava na evropskom kontinentu – Evropskom sudu za ljudska prava. To je mesto gde običan građanin, bez obzira na to da li dolazi iz bogate Norveške ili siromašnog sela u Srbiji, može podneti tužbu protiv svoje države. Zato nije čudno što se u medijima često postavlja pitanje kako doći do Suda u Strazburu i kako izgleda obraćanje Sudu u Strazburu.

Zanimljivo je da je to prvi međunarodni sud u Strazburu i uopšte u svetu kojem pojedinac može direktno podneti predmet – bez posredstva države, advokata visokog ranga ili političkih pregovora. Mnogi smatraju da je to sud za velike i moćne, ali upravo ovde, iza futurističke zgrade od stakla i čelika, čuva se preko milion dosijea ljudi koji su želeli da zaštite svoja osnovna prava.

Sud u Strazburu nalazi se u istoimenom francuskom gradu, na obali reke Il, na granici sa Nemačkom. Ovaj grad, istorijski rastrzan između dve sile, postao je simbol pomirenja, saradnje i borbe za prava pojedinaca. Nije slučajno izabran za sedište institucije koja štiti osnovna prava Evropljana – upravo ovde, u gradu sukoba, nastala je ideja o jedinstvu Evrope zasnovanom na ljudskim pravima.

Manje je poznato da se u arhivu ovog suda čuva više od milion spisa i dosijea. Svaka zemlja članica Saveta Evrope, uključujući Srbiju, ima svoj registar predmeta. Neki od najvažnijih slučajeva koji su menjali sudsku praksu širom Evrope potekli su upravo sa Balkana. Ako ste se ikada pitali kako do Suda u Strazburu – dovoljno je da iscrpite sve pravne mogućnosti u svojoj zemlji i podnesete tužbu ovom sudu.

Kada je osnovan i zašto Sud u Strazburu?

Ako posmatramo Sud u Strazburu, istorija navodi da je Evropski sud za ljudska prava (European Court of Human Rights – ECHR) osnovan 1959. godine, kao pravosudni organ Saveta Evrope, institucije starije od same Evropske unije.

Sud je nastao na temelju Evropske konvencije o ljudskim pravima, usvojene 1950. godine, odmah nakon Drugog svetskog rata, u vreme kada je Evropa pokušavala da zaceli ratne rane i da spreči ponavljanje zločina i totalitarizma.

Cilj osnivanja bio je jednostavan, ali revolucionaran: omogućiti svakom pojedincu, nevladinoj organizaciji ili grupi da podnese predstavku protiv države članice ako smatra da mu je povređeno neko pravo garantovano Konvencijom. Do tada, međunarodni sudovi su postojali isključivo za države – pojedinci nisu imali kome da se obrate. Sud za ljudska prava u Strazburu promenio je pravila igre.

Sedište evropskog suda u Strazburu je u monumentalnoj, futurističkoj zgradi koju je projektovao britanski arhitekta Ričard Rodžers. Sama arhitektura simbolizuje transparentnost i otvorenost: sudija sedi iza staklenih zidova, vidljiv svima.

Prvobitno, Sud u Strazburu nije bio stalni sud, već je zasedao samo po potrebi. Međutim, zbog sve većeg broja slučajeva i zahteva za pravdom, 1998. godine, nakon usvajanja Protokola br. 11 uz Konvenciju, sud postaje stalna institucija sa punim radnim vremenom i jednim sudijom iz svake države članice Saveta Evrope.

Danas ovaj međunarodni sud u Strazburu ima 46 sudija, koliko ima i država članica Saveta Evrope, a njegove presude su obavezujuće za te zemlje. Nije sud EU, već šira i starija institucija, koja pokriva sve evropske zemlje osim Belorusije.

Kada je Sud u Strazburu igrao ključnu ulogu za Srbiju?

Nakon raspada SFRJ, ni Sud u Strazburu nije ostao po strani. Tokom devedesetih, sud nije imao jurisdikciju nad državama nastalim iz Jugoslavije jer one tada nisu bile članice Saveta Evrope. Međutim, čim su te države pristupile organizaciji, građani su počeli da traže pravdu upravo pred ovim međunarodnim sudom u Strazburu.

Srbija je postala članica Saveta Evrope 3. aprila 2003. godine, a time je otvorena i mogućnost da njeni građani pokrenu postupke pred sudom. Od tada pa do danas, obraćanje Sudu u Strazburu postalo je jedan od načina da građani Srbije potraže zaštitu svojih prava. Do sada je Sud u Strazburu presudio protiv Srbije u više od 250 slučajeva, a Srbija je gotovo redovno bila u vrhu liste po broju optužbi po glavi stanovnika.

Jedan od najpoznatijih predmeta bio je slučaj „Zorica Jovanović protiv Srbije“ (presuda iz 2013. godine), u kojem je Sud u Strazburu presudio u korist majke čije je dete nestalo iz bolnice neposredno nakon rođenja, bez jasnog objašnjenja vlasti. Ova presuda pokrenula je pitanje „nestalih beba“ iz srpskih porodilišta i naložila državi da uspostavi mehanizam za istinu i naknadu štete za sve roditelje u sličnoj situaciji.

Takođe, sud je više puta odlučivao o prekomernoj dužini sudskih postupaka u Srbiji, o neefikasnoj istrazi nasilja, kao i o nezakonitom držanju pritvorenih lica bez suđenja. U svim tim predmetima, Evropski sud u Strazburu je ukazivao na sistemske slabosti u srpskom pravosuđu.

Za mnoge ljude, posebno one koji se godinama bore protiv birokratije i nepravde, Sud u Strazburu je često poslednja nada. On je mesto gde, kada sve nacionalne institucije zakažu, postoji još jedno svetlo pravde.

Kako doći do Suda u Strazburu – procedura u 5 koraka

Ako ste iscrpeli sve pravne mogućnosti u svojoj zemlji i smatrate da su vam povređena prava garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, ovo su osnovni koraci kako doći do Suda u Strazburu:

1. Pre nego što se obratite Sudu u Strazburu, morate prethodno proći kroz sve instance u svojoj zemlji – od osnovnih sudova do najvišeg (Ustavnog suda, ako postoji).
2. Optužba mora biti podneta najkasnije u roku od četiri meseca od dana kada je doneta poslednja odluka domaćih sudova.
3. Na zvaničnoj stranici Evropskog suda u Strazburu možete preuzeti obrazac optužbe. Formular mora biti popunjen tačno i kompletno, na jednom od jezika koje Sud prihvata (najčešće engleski ili francuski).
4. Uz optužbu, potrebno je priložiti sve odluke domaćih sudova i relevantne dokaze koji potkrepljuju vaš slučaj.
5. Optužba se dostavlja isključivo poštom na adresu:
   The Registrar, European Court of Human Rights, Council of Europe, F-67075 Strasbourg Cedex, France.

Nakon što vaš slučaj stigne, Sud će odlučiti da li je prihvatljiva. Ako prihvati slučaj, postupak može trajati i nekoliko godina, ali presuda je obavezujuća za državu.

Za više informacija o obraćanju Sudu u Strazburu, posetite zvaničnu stranicu: www.echr.coe.int