Nije to grad koji se trudi da se svima svidi. Ulice često mirišu na kombinaciju bazge, asfalta i neodnetog smeća. Javni prevoz je nepredvidiv, a automobili parkirani tamo gde kola i ne bi smela da prođu. Ipak, u tom haosu leži njegov identitet. Palermo ne glumi Italiju, on je Sicilija, sa svim što to podrazumeva.
Mafija nije deo turističkih prospekata, ali je prisutna kao senka. Grad se protiv nje bori decenijama. I danas postoje kvartovi gde se ne ide posle ponoći, iako se o tome javno ne govori. Ali Palermo je i grad otpora, ovde su nastale prve organizacije koje su progovorile protiv Cosa Nostre. Ime sudije Đovanija Falkonea često ćete videti na zidovima, ali i na telima, kao tetovažu ponosa.
Sicilija je bila pod Arapima, Grcima, Normanima, Rimljanima, Francuzima i Špancima. Palermo je od svega poneo po nešto – u fasadi, u tanjiru, u jeziku. Nema „čistote“ kao Firenca, ni scenografije kao Venecija. Ali ima dubinu koju druge destinacije nemaju. Ko ga prihvati takvog, dobija grad koji se pamti zauvek.
Kratka istorija Palerma
Slobodno se može reći da je Palermo jedan od najstarijih gradova u Evropi. Osnovali su ga Feničani u 8. veku pre nove ere pod imenom Ziz, što u prevodu znači „cvet“. Zahvaljujući svom položaju uz prirodnu luku, grad je ubrzo postao važna trgovačka tačka u Sredozemlju. Rimljani su ga osvojili u 3. veku p.n.e. i nazvali Panormus, „cela luka“, što je naziv koji se zadržao vekovima.
U 9. veku grad prelazi u ruke Arapa, koji ga preimenuju u Al-Madinah i pretvaraju u jednu od najprosperitetnijih prestonica islamskog sveta tog vremena. Arapski period donosi napredak, u arhitekturi, obrazovanju i urbanizmu. Pod njihovom upravom Palermo dobija sisteme za navodnjavanje, vrtove, palate i ulice kakve tada nisu imale ni mnoge evropske metropole.
U 11. veku dolaze Normani. Oni ne brišu arapsko nasleđe već ga uklapaju u svoj stil, gradeći jedinstvenu arapsko-normansku arhitekturu. Najlepši primeri toga su Palatinska kapela i crkva San Giovanni degli Eremiti. U ovom periodu Palermo postaje glavni grad sicilijanskog kraljevstva, u kome zajedno žive Latini, Grci, Jevreji i Arapi.
U kasnijim vekovima Sicilijom vladaju Nemci, Anžuvinci, Aragonci i Burboni. Svaka vlast donosi nove uticaje, ali i političku nestabilnost. Grad gubi centralni značaj.
U 19. veku Palermo je uključen u proces ujedinjenja Italije. Tokom 20. veka grad pati od siromaštva, političkih turbulencija i najviše, mafije. Organizacija Cosa Nostra se ukorenjuje u svim porama društva, a tek 90-ih godina prošlog veka počinje organizovana borba protiv nje. Danas, iako je taj sistem formalno oslabljen, mafija je i dalje prisutna kao podsvesni oblik vlasti.
Savremeni Palermo je kontrast prošlosti i sadašnjosti: palata do zgrade u raspadu, crkva do grafita, pijaca do kulturnog centra. Ali to je ono što ga čini Palermom. Grad slojeva, sudara i opstanka.
Atrakcije Palerma
Krenite od Quattro Canti – raskrsnica Via Maqueda i Via Vittorio Emanuele. Četiri gotovo identične fasade iz 17. veka sa statuama svetiteljki i španskih kraljeva, smeštene na osam ugaonih zgrada. Arhitektonska tačnost i simetrija ovde imaju funkciju da pokažu red u centru haosa.
Dva minuta dalje je Piazza Pretoria, bela fontana iz 16. veka, premeštena iz Firence, okružena renesansnim i baroknim zgradama. Skulpture su gole, izrađene do detalja, i nekada su izazivale skandal kod lokalnog sveštenstva. Danas su glavni motiv razglednica i selfija iz ovog italijanskog grada.
Na istom trgu nalaze se tri crkve koje vredi videti redom: San Cataldo, sa prepoznatljivim crvenim kupolama koje su simbol arapsko-normanske arhitekture. Odmah pored je La Martorana, crkva sa najboljim vizantijskim mozaicima u zapadnoj Evropi. Uz nju je Santa Caterina, nekada zatvoreni manastir, a danas otvoren za posetioce, obavezno popnite se na krov za panoramu starog jezgra.
Nastavite Via Vittorio Emanuele uzbrdo i stignite do Palate Normana. Unutra je Cappella Palatina, što je i najbogatiji sakralni prostor u gradu. Zlatni mozaici, plafon u islamskom stilu, grčki natpisi i freske, latinsko valsništvo. Istorija Sicilije u jednoj prostoriji.
Preko puta palate je Katedrala. Spolja arapski lukovi, normanske kule i gotički detalji. Unutra više praznine nego raskoši, ali u kripti leže sarkofazi kraljeva. Fridrih II, Henrik VI, Roger II, svi u porfiru, materijalu „rezervisanom“ za imperatore.
Na zapadnoj strani centra Palerma, tačnije istorijske četvrti, je Teatro Massimo. Treće najveće operno pozorište u Evropi. Ne morate voleti operu da biste cenili akustiku i mermer. Mesto finalne scene kultnog filma Kuma III, što mu je donelo i dodatnu slavu.
Za drugačiji tempo obavezno obići pijace. Ballaro je najveća i najhaotičnija. Meso, riba, voće, jeftina odeća, sve u istom redu. Capo je malo umereniji. Vucciria je više za kasno popodne i večernje izlaske – pržene kuglice od pirinča, pivo, plastične stolice, domaći haos.
Za one koji žele da zavire u najmračniju stranu Palerma – Kapućinske katakombe. Catacombe dei Cappuccini su podzemni hodnici u kojima vise tela preko 8.000 ljudi, od redovnika do dece. Najpoznatija je Rosalia Lombardo, devojčica koja izgleda kao da spava. Prizor koji izaziva više pitanja nego odgovora.
Za predah – Mondello. Nekadašnje ribarsko selo, danas gradska plaža. Bela obala, tirkizno more, i vile u stilu Liberty. Autobusna linija 806 iz centra stiže za 20 minuta, kad nema gužve.
Palermo – Hrana i piće
U Palermu se jede na ulici. Zaboravite tihe večere. Ovde je sve masno, začinjeno, prženo i većinom jako ukusno.
Aranćina je lokalni klasik – kugla od pirinča punjena mesom, odnosno pršutom, sirom, ponekad i puterom od pistaća, zatim pržena do hrskave korice. U Palermu se kaže „aranćina“ (ženski rod), za razliku od ostatka Sicilije. Može se naći na gotovo svakoj pijaci ili kiosku, a jede se u hodu.
Sfinćione je njihova verzija pice. Debelo testo, luk, sardine, paradajz-sos, sir i origano. Nema ga u restoranima, već samo na tezgama. Ako ga nude iz velike tepsije i seku makazama, vredi probati.
Pani ća’ meusa je sendvič sa slezinom. Kuvana u loju, stavljena u zemičku. Služi se uz „maritatu“ (sa sirom) ili „schettu“ (bez ičega). Nije za svakoga, ali ko voli autentičnost, to je to.
Za slatko: cannolo sa rikotom, cassata sa marcipanom, gelato u brioche pecivu (što je klasičan palermski doručak tokom leta) i granita od limuna ili pistaća, najčešće leti. Sicilijanski limun važi za jedan od najkvalitetnijih na svetu, snažan, mirisan, bez gorčine i upravo zato granita od limuna ima ukus koji se teško zaboravlja. Ulični štandovi prodaju sve i nude po ceni nižoj nego što očekujete.
Voda se uglavnom kupuje u prodavnici jer sa česme nije preporučljiva. Kafa je jaka, kratka i pije se stojeći za šankom.
Kako iz Beograda do Palerma?
Direktni letovi Beograd–Palermo su sezonski i retki. Najčešće se putuje sa presedanjem u Rimu, Milanu ili Beču. Ukupno putovanje traje oko 4 do 7 sati, zavisno od čekanja između letova. Cene karata variraju – od 70 do 250 evra u jednom pravcu, u zavisnosti od doba godine i avio-kompanije.
Alternativa je let do Napulja ili Rima, pa zatim voz i trajekt do Palerma. Ipak, to je varijanta za one koji imaju više vremena i žele da vide još gradova usput. Put kopnom i brodom traje preko 20 sati i nije za svakoga.
Za one koji lete niskobudžetnim kompanijama – pogledajte aerodrome u okolini: Trapani i Katanija su opcije, ali zahtevaju dodatni transfer do Palerma.
Kada posetiti Palermo?
Idealno vreme za posetu Palermu je od aprila do juna i od septembra do kraja oktobra. Temperature su prijatne (20–28°C), more je dovoljno toplo za kupanje, a grad još uvek nije preplavljen turistima. U tom periodu su i lokalni festivali najživlji, pogotovo Festino di Santa Rosalia u julu.
Jul i avgust su meseci u kojima Palermo postaje nepodnošljivo vreo. Temperature preko 40°C, puno turista, zatvorene lokalne radnje u vreme sieste i generalna nervoza. Ko voli gužvu i plažu, može, ali računajte na sparinu.
Zima (novembar–mart) je blaga, sa temperaturama između 10 i 18°C, ali često pada kiša i pojedine atrakcije rade skraćeno. Prednost je to što su cene niže, a grad je znatno mirniji.
Ko traži balans – proleće i rana jesen su pravi odgovor.
Palermo nije lep grad. Ali je stvaran. Ko voli iskrenost, sirovost i grad bez foliranja, znaće zašto se Palermu uvek vraća.