U ranim jutarnjim satima, dok je većina građana spavala, Indija je lansirala ograničene, ali precizne vazdušne udare na teritoriju Pakistana. Mete su bile objekti za koje indijska Vlada tvrdi da služe kao baza terorističkim ćelijama. Pogodili su tačke u regionu Kašmira, ali i dublje u pakistanskoj teritoriji, što se retko dešava.
Povod za akciju? Napad od pre dve nedelje u Pahalgamu u kojem je ubijeno više od dvadeset civila, mahom hodočasnika. Indija tvrdi da iza tog masakra stoje grupe koje deluju iz Pakistana. Islamabad, po običaju, negira bilo kakvu vezu.
Zvanični izvori sa obe strane nude selektivne informacije, a međunarodni mediji još uvek pokušavaju da utvrde kolike su razmere štete i da li je u napadu bilo civilnih žrtava.
Ono što je jasno: tenzije su ponovo eksplodirale. Pakistan je poručio da će odgovoriti, a Indija tvrdi da je sve urađeno „odmereno“.
Kratka istorija sukoba između Indije i Pakistana
Sve počinje 1947. godine. Britanci pakuju kofere i odlaze, ostavljajući dve novonastale države da reše pitanje granica. Kašmir je odmah postao upaljeno mesto: teritorija većinski muslimanska, ali sa hinduističkim knezom koji se priklonio Indiji. Rezultat? Prvi rat. Pa drugi. Pa treći. Zatim Kargil, zatim teroristički napadi, pa povremeni pregovori. I tako već skoro osam decenija.
U tom vekovnom nesporazumu, mir je uvek bio privremen. Pakistan koristi neregularne jedinice i militantne grupe kao polugu. Indija odgovara vojno, ali i kroz uticaj u regionu. Svaki pokušaj dijaloga do sada je završio ili sabotažom ili promenom vlasti sa obe strane.
Kašmir je srž sukoba, ali problem nije samo teritorijalni. Radi se o pitanju identiteta, istorijske nepravde, vere, politike i kontrole nad narativom. Dokle god obe strane grade unutrašnju legitimnost na osnovu neprijateljstva prema drugoj – mir nije realna opcija.
Šta znači napad Indije na Pakistan?
Ovaj napad je signal. Nije početak rata, ali nije ni samo vojna operacija. Indija koristi precizne udare kako bi pokazala da više neće tolerisati ono što smatra „izvoznim terorizmom“ iz Pakistana. Poruka je jasna: ako ne zaustavite grupe koje nas napadaju, mi ćemo ih zaustaviti sami.
Sa druge strane, Pakistan je pred zidom. Ako ne odgovori, slabi pred domaćom javnošću. Ako odgovori previše oštro, otvara vrata većem sukobu. Geopolitički gledano, Pakistan više ne uživa bezrezervnu podršku SAD-a, dok Indija ima sve bolju poziciju u međunarodnim odnosima, naročito sa Vašingtonom i Parizom. Takođe, Kina, koja je tradicionalni saveznik Pakistana, izbegava da se previše upliće, jer joj ekonomska stabilnost u Južnoj Aziji trenutno znači više od savezništva.
Pitanje nuklearnog oružja je uvek tu, ali više kao uteg nego pretnja. Obe strane znaju da potpuna eskalacija ne dolazi u obzir. Ali niz „kontrolisanih sukoba“? To je već poznata teritorija.
Indijski napad nije hir, niti posledica impulsa. To je deo šire strategije: da se kroz direktnu akciju stvori nova realnost u kojoj se prekogranični napadi ne tretiraju diplomatskim notama, već projektilima. Geopolitika u ovom slučaju nije teorija, već je to teren gde se poruke šalju barutom.