Vrsta hormonona, za čiju proizvodnju su zadužene nadbubrežne žlezde, kortikosteroidi imaju izuzetno značajnu ulogu u organizmu.
Uz učešće u regulaciji brojnih, značajnih funkcija u organizmu, kortikosteroidi imaju uticaj i na metabolizam, te na proizvodnju glukoze, ali i na uspostavljanje ravnoteže elektrolita u organizmu, kao i na to kakav će biti imunološki odgovor organizma.
Dva su tipa kortikosteroida i to glukokortikoidi i mineralokortikoidi.
Najpoznatiji među glukokortikoidima je kortizol. Upravo ti kortikosteroidi imaju posebno važnu ulogu u u borbi organizma protiv upala i u regulaciji nivoa ugljenih hidrata, ali i masti i proteina. U većini slučajeva se baš ti kortikosteroidi koriste u medicinske svrhe i to kako sa ciljem smanjenja upala, tako isto i sa ciljem kontrole imunološkog odgovora organizma, ukoliko postoje stanja poput reumatoidnog artritisa, astme ili različitih autoimunih oboljenja, te astme, recimo.
Sa druge strane, mineralokortikoidi imaju značajnu ulogu u regulaciji ravnoteže elektrolita u organizmu, a primarno se to odnosi na kalijum i natrijum, što dalje ima uticaja na kontrolu ravnoteže tečnosti u organizmu, kao i na regulaciju krvnog pritiska i nivoa tečnosti u telu.
Čemu služe kortikosteroidi?
U medicini se kortikosteroidi koriste sa različitim ciljem, uzevši u obzir da su u pitanju hormoni koji učestvuju u brojnim funkcijama u organizmu.
Samim tim što imaju izuzetno snažan antiinflamatorni efekat, to se kortikosteroidi koriste sa ciljem smanjenja upala u organizmu. Zato se neretko koriste upravo kod upalnih stanja, kao što su recimo:
- lupus
- ulcerozni kolitis
- reumatoidni artritis
- astma
- Kronova bolest
- alergija
Osim toga, ovi hormoni mogu uticati i na regulaciju imunološkog odgovora organizma. Iz tog razloga se kortikosteroidi koriste kada je potrebno smanjiti prekomerni imunološki odgovor organizma, ukoliko je kod osobe dijagnostikovana neka autoimuna bolest.
Vrlo često se koriste i i kada je potrebno kontrolisati alergijske reakcije, a u određenim slučajevima se kortikosteroidi mogu koristiti i kod različitih kožnih oboljenja, poput recimo psorijaze ili ekcema na koži, kojom prilikom se koriste lokalno.
Naročito je važno da kortikosteroidi budu korišćeni prema preporuci lekara, budući da mogu imati i nuspojave.
Koliko dugo se smeju koristiti kortikosteroidi?
Najpre od procene nadležnog stručnjaka o stanju zdravlja samog pacijenta zavisi i koliko dugo se smeju koristiti kortikosteroidi. I baš zato je naročito važno najpre zatražiti mišljenje stručnjaka i pratiti njegova uputstva o lečenju, odnosno o načinu korišćenja kortikosteroida.
Takođe, na dužinu terapije koritikosteroidima ima uticaja i to sa kojim ciljem bi trebalo da se koriste, odnosno u kakvom stanju se nalazi pacijent i naravno, koji su tačno kortikosteroidi preporučeni od strane nadležnog medicinskog stručnjaka.
Uopšteno govoreći, kortikosteroidi je najbolje koristiti sve dok se ne postigne željeni efekat, a isključivo prema preporuci lekara.
Ukoliko se koriste na svoju ruku ili ako se ne poštuje preporuka lekara, lako se može desiti da kortikosteroidi imaju i neželjene efekte, pa je zato posebno važno najpre zatražiti pomoć stručnjaka i ispoštovati sve ono što on preporuči po pitanju terapije.
Koje su nuspojave kortikosteroida?
Dobro je poznato da korišćenje kortikosteroida može izazvati i različite nuspojave. U zavisnosti od doze i dužine primene, ali i toga koji je kortikosteroid u pitanju, te šta se njime tretira, kao i od stanja samog pacijenta, u velikoj meri će zavisiti i nuspojave. Kortikosteroidi svakako mogu imati i neželjene efekte.
Pored toga što kod određenih pacijenata mogu da oslabe imunološki sistem, te mogu povećati i kilažu, ali i povisiti nivo šećera u krvi i generalno, poremetiti funkcionisanje odbrambenih snaga organizma.
Takođe, kortikosteroidi kod pojedinih pacijenata mogu da izazovu i iritaciju želuca i creva, što posredno može dovesti i do pojave gorušice ili nadutosti, pa čak i do pojave čira na želucu.
Neretko se događa da se osobe koje su pod terapijom kortikosteroidima imaju promene raspoloženja i poremećaje sna, te se može povećati i rizik od povišenog krvnog pritiska i katarakte.
Treba svakako imati na umu da su ovo moguća neželjena dejstva, koja kortikosteroidi mogu imati kod pojedinih pacijenata, te je zato vrlo važno poštovati preporuku lekara po pitanju njihovog korišćenja.
Zašto nisu dobri kortikosteroidi?
Iako nema sumnje da su kortikosteroidi kao lekovi vrlo korisni, u pitanju su ipak lekovi koji i te kako mogu imati i neželjene efekte.
Neki od najčešćih neželjenih efekata koje kortikosteroidi mogu ispoljiti kod pojedinih pacijenata su:
- povećani rizik od infekcija
- promene raspoloženja
- poremećaji metabolizma
- nesanica
- oslabljeni imunološki odgovor
- zavisnost
Među ozbiljnijim komplikacijama koje kortikosteroidi mogu izazvati su pojava dijabetesa i osteoporoze, pa i povišenog krvog pritiska i katarakte, ali i drugih, ozbiljnijih oboljenja.
Prirodni kortikosteroidi
Hormoni koji se proizvode zaslugom nadbubrežnih žlezda u ljudskom organizmu su zapravo prirodni kortikosteroidi i njihova uloga je izuzetno značajna.
Kao glavni među njima se pominje kortizol, koji se često karakteriše i kao hormon stresa.
Takođe, u biljkama, gljivama i životinjama, odnosno životinjskom mesu postoje prirodni kortikosteroidi.
Izuzev u koprivi, ima ih i u biljci koja nosi naziv peruanska maka i u kineskom slatkom korenu.
Iako se prirodni kortikosteroidi mogu naći i u mesu pojedinih životinja, njegova upotreba u terapijske svrhe zapravo je vrlo ograničena.
Svakako je važno znati i to da se prirodni kortikosteroidi iz takvih izvora u većini slučajeva ne koriste sa ciljem lečenja bilo kog oboljenja ili stanja, već se u te svrhe isključivo koriste sintetički spravljeni kortikosteroidi i to samo po preporuci lekara, koji je prethodno upoznat sa stanjem pacijenta.