Asocijacija na leto ne moraju uvek biti more i plaže. Nekoga i miris i ukusu smovke i te kako asocira na najtopliji period godine.

Smokve su sočni, slatki plodovi smokvinog drveta. Voće je poznato širom sveta i konzumira se u mnogim kulturama, kako u svežem, tako i u sušenom obliku. Takođe su cenjene u kulinarstvu zbog svoje jedinstvene teksture i slatkog ukusa, koji se dobro kombinuje sa različitim sastojcima.

Ovo sočno voće je izuzeteno bogato hranljivim sastojcima. Smokve imaju dosta dijetetskih vlakana, koja su esencijalna za pravilan rad digestivnog sistema i mogu pomoći u održavanju zdrave telesne težine. Takođe su dobar izvor minerala kao što su kalijum, kalcijum, magnezijum i bakar, kao i vitamina K i B. Osim toga, smokve sadrže različite antioksidante, uključujući flavonoide i polifenole. Antioksidanti su važni za zaštitu tela od oksidativnog stresa i upale, koji mogu dovesti do različitih hroničnih bolesti.

Iako su veoma hranljive, smokve su takođe poznate po prilično visokom nivou šećera, što znači da ih treba konzumirati umereno, posebno ako imate problema sa nivoom šećera u krvi. Takođe, sušene smokve su poznate kao izuzetno kalorične, pa ih treba konzumirati sa posebnom pažnjom.

U osnovi, smokve se mogu konzumirati na razne načine. Sveže smokve su odlične za jelo same, dok se sušene smokve često koriste u pečenju, kuvanju i pripremi raznih vrsta dezerata. Takođe se mogu koristiti za pravljenje džemova, sirupa i drugih proizvoda.

Nutritivne vrednosti smokve

Slobodno se može reći da su smokve voće poznato po impresivnim nutritivnim vrednostima, koje čine ovaj plod atraktivnim izborom za sve koji traže ukusan i hranljiv dodatak ishrani.

U smokvama najpre ima vitamina i to K, A i B. Vitamin K ključan je za proces zgrušavanja krvi i može pomoći u održavanju zdravlja kostiju. Vitamin A važan je za zdravlje očiju i imunološki sistem. U smokvama ima i vitamina B kompleksa i to najpre tiamina, odnosno vitamina B1, zatim riboflavina – B2 i niacina, to jest vitamina B3. Svi oni su ključni za metabolizam i energiju.

Sem toga, smokve su bogate vitaminima i mineralima, poput:

• kalijuma
• kalcijuma
• magnezijuma
• gvožđa
• bakra
• mangana

Kalijum je važan za regulaciju krvnog pritiska i zdravlje srca, dok je kalcijum neophodan za zdravlje kostiju i zuba. Magnezijum potpomaže funkcionisanje mišića i nervnog sistema, a gvožđe igra ključnu ulogu u transportu kiseonika u krvi. Bakar je takođe važan, budući da podstiče proizvodnju hemoglobina i kolagena, dok je mangan uključen u metabolizam energije i formiranje antioksidantnih enzima.

Smokve su bogate i dijetalnim vlaknima, koja su posebno značajna za zdravu probavu, a pomažu i u kontroli apetita, te mogu smanjiti rizik od pojedinih hroničnih bolesti.

U ovom voću nalaze se i antioksidanti, kao što su beta-karoten, lutein, tannini i polifenoli, koji pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja slobodnim radikalima.

Sem toga, smokve su poznate kao voće sa visokim nivoom šećera, posebno fruktoze i glukoze, što im daje sladak ukus. Sušene smokve su posebno bogate kalorijama i šećerima. Sa druge strane, smokve sadrže malo masti, ali one uključuju neke zdrave masne kiseline kao što su omega-3 i omega-6.

Uz sve navedeno, sveže smokve sadrže značajne količine vode, što doprinosi hidrataciji organizma.

Nutritivne vrednosti smokve okvirno izgledaju ovako za 100 gr svešeg voća:

• Kalorije: ~74 kcal
• Proteini: 0,75 gr
• Masti: 0,3 gr
• Ugljeni hidrati: 19,18 gr
• Dijetalna vlakna: 2,9 gr

Zanimljivosti o smokvama

• Arheološki dokazi sugerišu da su smokve možda bile prva biljka koju su ljudi uzgajali, čak i pre nego što su uzgajali pšenicu, ječam, grašak i sočivo.
• Postoji više od 700 različitih sorti smokava.
• Smokvin plod nije zapravo pravo voće – to je cvet koji se okreće prema unutra.
• Većina vrsta smokava je dvodomna, što znači da postoje odvojene muške i ženske biljke.
• U nekim kulturama, smokve se koriste kao prirodni zaslađivač umesto šećera.
• U Drevnoj Grčkoj, smokve su bile toliko cenjene da je postojao zakon koji je zabranjivao izvoz voćki najboljeg kvaliteta.
• List smokve je bio onaj koji je, prema Bibliji, Adamu i Evi obezbedio prvu „odeće“.
• U Starom Rimu, smokve su bile smatrane svetim voćem.
• Neki kaktusi iz porodice smokava proizvode plodove koji se često nazivaju „kaktusovim smokvama“.
• Drevni Egipćani su sahranjivali smokve sa svojim mrtvima, kao deo hrane na putu za zagrobni život.
• Budistički monasi su pod smokvinim drvetom postavili Budu da meditira, prema predanju.
• Smokva je državno voće Indije.
• Kraljica Kleopatra volela je smokve toliko da je, prema legendi, naredila da ih donesu iz Afrike.
• Smokve su prirodno bez glutena.
• Smatra se da mleko iz ploda smokve može da otkloni bradavice.
• Drvo smokve može narasti do 50 metara visine u divljini.
• Po nekim teorijama, „zabranjeno voće“ koje su Adam i Eva jeli u Rajskom vrtu nije bio jabuka, već smokva.
• Turska je najveći proizvođač smokava na svetu.
• U smokvama se nalazi enzim ficin, koji je efikasan u razgradnji proteina i može se koristiti kao prirodni omekšivač za meso.
• U nekim kulturama, smokve se koriste kao prirodni lek za zatvor zbog visokog sadržaja vlakana.
• Smokvin med, tečnost koja izlazi iz smokve kad je zrela, često se koristi u pripremi slatkiša.