Sujeverja su tu da bismo u njih verovali ili ih dovodili u sumnju. Ima onih koja su nam usađena od malih nogu, ali kada ljudi stasaju, sasvim se opravdano pitaju zašto ne treba otvarati kišobran u kući, odnosno zašto ne valja otvarati kišobran u kući, jer je to jedno od mnogih sujeverja koja su nam usađena od malih nogu.
Iako ne postoji nikakvo logično opravdanje, barem kada su u pitanju savremeni kišobrani, istorija ovog sujeverja vraća nas još u Drevni Egipat. U modernijem smislu, smatra se da je teorija o tome zašto ne treba otvarati kišobran u kući nastala tokom Viktorijanske ere, odnosno tokom 19. veka.
Naravno da svaki narod u svetu, koji je pristalica ovog sujeverja ima svoje opravdanje za to zašto ne valja otvarati kišobran u kući. Mnogi ljudi danas se ne opterećuju time, ali u ne tako dalekoj prošlosti sujeverja su i te kako bila aktuelna.
U Starom Egiptu, smatralo se da će bog sunca Amon Ra biti ljut ukoliko neko otvori kišobran u kući, odnosno u bilo kom drugom zatvorenom prostoru. Osnovna svrha kišobrana je bila u to doba zaštita od sunca, pa se smatralo uvredom ovog božanstva ako bi se kišobran otvorio u kući.
Određene drevne kulture su smatrale da će otvaranje kišobrama u kući ili bilo kom drugom zatvorenom prostoru naljutiti onog duha koji štiti ukućane i dom, te da će na taj način će prizvati nesreću u kuću.
Zašto ne treba otvarati kišobran u kući?
U novije vreme, smatra se da je tokom 19. veka nastala teorija o tome zašto ne treba otvarati kišobran u kući.
Naime, u to doba je Samuel Foks izumeo kišobran koji nalikuje današnjem. Međutim, prvobitni kišobrani nisu uopšte izgledali kao današnji, već su bili mnogo glomazniji i u principu su smatrani vrlo opasnim za rukovanje. Imali su oštre ivice i vrlo naglo su se otvarali.
Iz tog razloga se smatra da iz tog perioda potiče sujeverje o tome zašto ne valja otvarati kišobran u kući, a da su razlozi zapravo vrlo praktični. Naime, sama činjenica da su se prvobitni kišobrani naglo otvarali i da su imali vrlo oštre ivice dovodila je do toga da su svi koji su bili u blizini kišobrana bili u opasnosti. Ako se tome doda i neko posuđe ili neki drugi predmet koji je u okolini, onda je postojala bojazan od oštećenja. U tom smislu se i nalazi opravdanje za to verovanje o tome zašto ne treba otvarati kišobran u kući potiče upravo iz tog perioda. Dakle, potpuno praktični razlozi, a nikakvi onostrani.
Treba napomenuti i to da se u principu sve to najpre odnosilo na kišobrane crne boje, kakvi i jesu bili prvobitni kišobrani.
Otvaranje kišobrana u kući
Pored toga što postoji sujeverje o tome zašto ne treba otvarati kišobran u kući, a koje je negativno, postoji još nešto što je vrlo interesantno reći o toj temi, a što se može okarakterisati kao pozitivno.
Primera radi, ako bi se dvoje ljudi venčalo pod kišobranom, smatralo se da će to doneti dobru sreću u braku, prosto zato što će oni biti zaštićeni.
Sa druge strane, čovek po imenu Tomas Edvard Knib ja osmislio Nacionalni dan otvaranja kišobrana u zatvorenom prostoru, koji se obeležava 13. marta. Osnovni cilj toga je bio da se razbije sujeverje o tome zašto ne treba otvarati kišobran u kući i da se dokaže koliko je to zapravo pogrešno uverenje.
Dakle, ako niste pristalica sujeverja o tome zašto ne valja otvarati kišobran u kući, onda bi valjalo da proslavite 13. mart, što je Nacionalni dan otvaranja kišobrana u zatvorenom prostoru.
