Budući da je bio izuzetno blagorodan, mnogobrojni darovi bili su dati Svetom Sisoju. Pored toga što je mogao da isceli one kojima je to bilo potrebno, takođe je prema hagiografiji, mogao i da ih oslobodi zlih duhova, pa čak i da ljude vaskrsne iz mrtvih. Manastir Sisojevac, koji mu je posvećen, danas se nalazi u Srbiji.
Učitelj mu je bio Sveti Antonije. Veruje se da Egipat bio njegova domovina, a prema žitiju, u pustinji se čak šest decenija podvizivao.
Važio je za izuzetno mudrog čoveka, pa su mu mnogi dolazili ne bi li od njega zatražili savet.
Sveti Sisoje Veliki
O tome koliko je čestit i blagorodan bio Sveti Sisoje Veliki pokazuje i jedan detalj iz njegovih žitija. Vezan je za trenutak kada je shvatio da mu je Svevišnji dao dar da može da vraća mrtve u život.
Kada je uspeo da oživi jednog dečaka, bio je vrlo žalostan. Jednostavno nije želeo da ga ljudi zbog toga slave. Zato je ocu tog dečaka zabranio da priča o tom događaju, sve dok Sveti Sisoje ne ispusti svoju dušu i ode sa ovoga sveta.
Mnogo je toga u njegovom žitiju što ukazuje na to koliko je blagorodan i blagočestiv bio. Saveti koje je davao onima koji su ga pitali, zabeleženi su u njegovom žitiju.
Kada je Sveti Sisoje?
Veruje se da je Sveti Sisoje zaštitnik dece, ali i zaštitnik majki, pa i svih žena.
Srpska pravoslavna crkva pomen na ovog Sveca slavi 19. jula svake godine i nepokretan je praznik. Crkve koje poštuju julijanski kalenadar ga slave svake godine šestog jula.
Mošti Svetog Sisoja
Veći deo njegovih moštiju čuva se danas u manastiru Svetog Sisoja, koji se nalazi u blizini grada Paraćina, u ataru sela Sisojevac.
Zanimljivo je pomenuti da se deo moštiju ovog Sveca nalazi i u jednom od manastira Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, manastiru Svetog Vasilija Ostroškog.
Manastir Svetog Sisoja – manastir Sisojevac
Pred sam kraj 14. veka, 1398. godine je zabeležen prvi pomen manastira, koji se danas nalazi u blizini Paraćina. U povelji kneginje Milice Hrebeljanović, koju je ona izdala Svetom Sisoju, za koga se veruje da je ktitor ove Svetinje, prvi put se pominje manastir Svetog Sisoja, poznat i kao Sisojevac.
Glavna crkva ovog manastira posvećena je prazniku Preobraženje Gospodnjeg,
Poznato je da je u prvim decenijama 15. veka crkva i oslikana, o čemu i danas svedoče manji delovi očuvanog freskopisa. Takođe se zna i da je Svetinja, podignuta u moravskom stilu, bila napuštena krajem 17. veka.
Metoh srednjevekovnom manastira Ravanica, manastir Sisojevac postaje 1985. godine. Samo osam godina docnije je obnovljen i manastirski narteks. Kasnije je proglašen Spomenikom kulture od velikog značaja i pod zaštitom je nadležnih državnih institucija.
Grobnica koja je otkrivena s jeseni 1931. godine, a za šta je zaslužan doktor Petković, koji je u to doba bio na čelu Narodnog pozorišta u Beogradu, potvrdila je da se mošti Svetog Sisoja u toj Svetinji i nalaze. Preko te grobnice bila je postavljena jednostavna ploča, na kojoj nije postojao nijedan natpis.
Kadkakozasto.com / B.A. / „Manastir Sveti Sisoje“
