Bes je emocija koju svako dete povremeno doživljava, iako mnogi roditelji teško razumeju razloge i intenzitet tih osećanja.
Kada dete postane besno, roditelji mogu osećati frustraciju, teskobu, pa čak i bes prema situaciji, ali je važno shvatiti da je bes kod dece normalan deo razvoja. Kroz pravilno razumevanje i upravljanje ovim emocijama, roditelji mogu pomoći detetu da nauči kako da se nosi sa svojim osećanjima i kako da ih kanališe na pozitivan način.
Mnogi roditelji se suočavaju sa izazovom kako da pravilno reaguju na detetov bes. Deca nemaju iste sposobnosti kontrole emocija kao odrasli, pa je bes često njihov način izražavanja nelagodnosti, frustracije ili osećaja nepravde. Umesto da posmatramo bes kao nešto što treba potisnuti ili ignorisati, bolje je razumeti ga kao signal koji nam dete šalje – znak da se suočava sa emocijama ili situacijama koje ne može da razume ili reši samostalno.
Važno je napomenuti da bes kod dece nije uvek negativan. Ako se pravilno usmeri, može biti prilika za učenje i rast. Na primer, dete koje nauči da identifikuje i izrazi svoj bes na odgovarajući način, razvija veštine samokontrole i emocionalne inteligencije koje će mu biti korisne tokom celog života. Kao roditelji, imamo ključnu ulogu u pomaganju detetu da razume i upravlja svojim emocijama, umesto da ih potiskuje ili ispoljava na destruktivan način.
Zašto se javlja bes kod deteta?
Bes kod deteta može se javiti iz više razloga, a najčešći su osećaji frustracije i nesigurnosti, kao i osećaj nepravde. Deca, posebno mlađa, nemaju razvijene veštine za verbalizaciju svojih osećanja i često koriste bes kao način da izraze svoje potrebe ili nezadovoljstvo. Kada dete oseća da nije shvaćeno ili da se suočava sa preprekom koju ne može prevazići, bes postaje prirodna reakcija.
Frustracija je jedan od glavnih pokretača besa kod dece.
Kada dete ne može da postigne ono što želi ili ne uspeva u nečemu što pokušava, oseća se nemoćno, a bes postaje način na koji se suočava sa tom nemoći. Primera radi, dete koje ne može da reši zadatak u školi ili ne može da se igra sa igračkom na način na koji želi, može reagovati besom jer nema druge alate da se nosi sa osećajem frustracije.
Nesigurnost i strah takođe mogu izazvati bes kod deteta. Kada se dete oseća ugroženo, bilo fizički ili emocionalno, može odgovoriti besom kao načinom da se zaštiti. Ovaj mehanizam je često vidljiv u situacijama kada dete doživljava promene u životu, kao što su preseljenje, razvod roditelja ili pohađanje nove škole. Osećaj nesigurnosti i gubitka kontrole može izazvati osećaj straha koji se manifestuje kroz bes.
Osećaj nepravde je još jedan važan faktor. Deca su vrlo osetljiva na fer odnos i često reaguju besno kada osećaju da su nepravedno tretirana, bilo od strane roditelja, nastavnika ili vršnjaka. Na primer, ako dete misli da nije dobilo isti deo kao njegov brat ili sestra, ili ako oseća da je nepravedno kažnjeno, može reagovati besom kao odgovor na taj osećaj povrede.
Još jedan uzrok besa kod dece može biti komunikacijski problem. Kada dete oseća da ga ne slušaju ili da nije u stanju da izrazi svoje misli i osećanja, može postati frustrirano i besno. Nedostatak veština za jasno komuniciranje svojih potreba često vodi ka tome da dete koristi bes kao sredstvo izražavanja.
Napetost i stres, koji su danas sve prisutniji u dečjem životu, takođe mogu doprineti pojavi besa. Pritisci u školi, problemi u porodici ili čak preopterećenje različitim aktivnostima mogu izazvati osećaj stresa kod deteta, koji se manifestuje kroz besne ispade. U ovim situacijama, bes je način na koji dete signalizira da se oseća preopterećeno i da mu je potrebna pomoć.
Kako da iskoristite energiju besa za dobro vašeg deteta?
Kada se bes pravilno usmeri, može postati moćan alat za razvoj detetovih emocionalnih i socijalnih veština.
Prvi korak u ovom procesu je da roditelji prepoznaju bes kao znak da dete prolazi kroz emocionalni izazov koji možda ne zna kako da reši. Umesto da se bes doživljava kao problem koji treba ugušiti, može se posmatrati kao prilika za učenje i rast.
Jedan od načina da iskoristite energiju besa jeste kroz fizičku aktivnost. Kada je dete besno, njegovo telo je prepuno energije koju treba osloboditi. Umesto da ta energija vodi do destruktivnog ponašanja, možete je usmeriti u nešto konstruktivno, kao što je trčanje, igra, ili vežbanje. Fizička aktivnost pomaže detetu da se oslobodi napetosti, ali i da se oseća bolje nakon što kanališe svoj bes kroz nešto pozitivno.
Pored toga, kreativni izražaj može biti sjajan način da dete iskoristi svoj bes. Podstaknite dete da crta, piše ili se bavi muzikom kada oseća bes. Ove aktivnosti omogućavaju detetu da izrazi svoje emocije na način koji je manje direktan, ali vrlo efikasan. Kroz kreativni rad, dete može bolje razumeti svoje emocije i pronaći unutrašnji mir.
Naučite dete da prepozna i imenuje svoje osećaje. Kada dete shvati da je bes prirodan osećaj koji svi povremeno doživljavamo, lakše će naučiti kako da ga kontroliše. Razgovor o tome šta izaziva bes i kako se može na zdrav način nositi sa tim emocijama pomoći će detetu da razvije emocionalnu inteligenciju.
Još jedan koristan pristup je učenje tehnika smirenja, kao što su duboko disanje ili brojanje do deset. Ove tehnike mogu pomoći detetu da se smiri pre nego što reaguje, omogućavajući mu da donese promišljeniju odluku o tome kako će se nositi sa situacijom. Roditelji mogu zajedno sa detetom vežbati ove tehnike kako bi postale deo svakodnevne rutine.
Na kraju, postavljanje pozitivnih primera i modela ponašanja igra ključnu ulogu. Deca uče posmatrajući svoje roditelje, pa je važno da vi sami pokažete kako se nositi sa besom na zdrav i konstruktivan način. Kada dete vidi da vi uspešno upravljate svojim emocijama, veća je verovatnoća da će i ono usvojiti iste strategije u svom ponašanju.