Tipičan predstavnik ruskog realizma, Anton Pavlovič Čehov je ostavio izuzetno značajan trag i na književnost i pozorište, budući da se neke do njegovih najpoznatijih drama i danas izvode širom sveta.
Još tokom studiranja se okušao u objavljivanju dela, iako je pisao još od školskih dana, kada je bio zadužen i za uređivanje školskog časopisa.
Studije medicine je priveo skoro do kraja, pa je neretko tvrdio da je medicina njegova ljubav. Iako je za književnost i pisanje tvrdio da su mu ljubavnice a ne ljubav, nema sumnje da je upravo tu i ostavio najznačajniji trag. Objavljivao je različite književne forme, a najpre novele i pripovetke, gde je uveo i neke, za to doba moderne elemente.
Anton Pavlovič Čehov biografija ukratko
Kao jedan od najznačajnijih ruskih pisaca toga doba, Anton Pavlovič Čehov je svojim delima zauzeo značajno mesto i u svetskoj književnosti.
Rođen je u Taganrogu u tadašnjoj Ruskoj imperiji 29. januara 1860. godine. Preminuo je 15. jula 1904. godine u gradu Badenvajler, koji se nalazio na teritoriji tadašnjeg Nemačkog carstva.
Bio je pristalica realizma u svojim mnogobrojnim delima, a ostao je upamćen kao pisac novela i pripovetki, iako je pisao i druge književne žanrove. Najpre drame.
Primarno je Čehov pripovetke i druga dela počeo da piše kako bi imao novca za život. Vremenom je razvijao svoj umetnički izraz, što je rezultiralo mnogim inovacijama. Zahvaljujući svemu tome imao je i značajan uticaj na kratku književnu formu.
Mada je studije medicine doveo skoro do kraja, nažalost nikada nije završio diplomski rad, pa zato i nije stekao doktorsku titulu. Ipak, paralelno sa studijama je Čehov objavljivao svoja dela.
Kada se pominje Čehov, dela koja se izdvajaju su manje ili više mnogima poznata, a to su:
- Ujka Vanja
- Tuga
- Galeb
- Višnjik
- Tri sestre
- Ivanova
- Dama sa psetancetom
Tuga Čehov – tema
Rod i vrsta: epika/pripovetka, novela
Tema dela: usamljenost glavnog junaka i tuga zbog smrti sina
Mesto i vreme radnje: Rusija tokom 19. veka
Tuga Čehov analiza
Pisana u trećem licu, pripovetka, odnosno novela Tuga ukazuje čitaocu na dubok unutrašnji svet kočijaša Jone Potapova, koji je malo pre toga izgubio sina. Čehov se trudi da čitaocu približi unutrašnju borbu, tugu i bol glavnog junaka tako da se čitalac može sa njim poistovetiti.
Jona je primarno rezigniran i tužan zbog svoje sudbine, ali i zbog sveta koji ga okružuje. Iako je na prvi pogled Čehov pokušao da prikaže unutrašnji svet jednog tužnog čoveka, koga je zadesila tragična sudbina, na širem planu je to prikaz sveta koji u tom trenutku postoji.
Upravo je kočijaš Jona i jedini lik ovog dela, iako se u njemu pominju i drugi likovi. Ipak, svi oni su dati iz perspektive glavnog junaka i odnosa sa njima. Za nesrećnog i tužnog starog kočijaša i njegovog konja, čini se niko ne mari, niti ima želju i volju da čuje starčevu priču o tužnoj sudbini koja ga je zadesila. I upravo to je ono što dodaje tugu Joninom životu.
Čitavu atmosferu dela Tuga Čehov usmerava prema naslovu, budući da se tuga i rezignacija osećaju na svakoj stranici dela. Jedino živo biće koje sluša tužnu priču starca Jone jeste njegova kobila. I upravo zato se kočijaš njoj obraća umilnim rečima kobilice sestrice jer je u potpunosti svestan da ga jedino ona sluša.
