Među pet promenljivih vrsta reči, koliko ih broji srpski jezik, ubrajaju se i pridevi. Definicija je tako koncipirana da se pridevi karakterišu kao reči koje se nalaze uz imenicu i bliže je opisuju. Tačnije, pridevi su reči koje se koriste kako bi bliže odredile neku osobinu imenice uz koju se nalaze.
Budući da su u pitanju promenljive reči, to znači da se pridevi menjaju po svim kategorijama, odnosno po rodu, zatim po broju i po padežima.
Funkciju atributa mogu imati u rečenici, s tim što pridevi mogu imati i predikatsku funkciju.
Pridevi su…
Najjednostavnije bi bilo reći: pridevi su promenljiva vrsta reči u srpskom jeziku, čija je osnovna funkcija da bliže određuju imenicu na koju se odnose.
Kao i sve ostale promenljive vrste reči, tako se i pridevi mogu menjati kako po rodu i broju, tako isto i kroz padeže.
Kako nastaju pridevi?
U većini slučajeva pridevi su reči koje se izvode, mada postoje i korenski pridevi, poznati kao neizvedeni.
Ako su u pitanju izvedeni pridevi, oni se izvode ili od korenskih prideva ili od imeničke osnove, a zatim se na njih dodaju predviđeni nastavci za tvorbu reči.
Sa druge strane, korenski ili neizvedeni pridevi su oni koji se karakterišu kao takozvane jednoznačne reči. Takvih prideva u srpskom jeziku nema mnogo, a neki od primera su: crn, beo, brz, živ i slični.
Takođe, pridevi mogu da se tvore i od vlastitih imena, kada se pišu velikim početnim slovom. Neki od primera takvih prideva su: Milošev, Urošev, Jelenin, Marijin i slični. U slučaju da se pridevi, koji se tvore na takav način završavaju na -ski, – čki ili – ški, pravopis navodi da njih treba pisati malim početnim slovom. Primeri takvih prideva su: beogradski, novosadski, staroplaninski, leskovački i slični.
Kako se dele pridevi?
Dva su načina na koje se vrši podela prideva. Jedan je prema značenju, a drugi prema pridevskom vidu.
Podela prideva prema značenju izgleda ovako:
- prisvojni pridevi
- opisni pridevi
- gradivni pridevi
- vremenski pridevi
- mesni pridevi
Podela prideva prema pridevskom vidu izgleda ovako;
- određeni pridevi
- neodređeni pridevi
Svi pridevi, izuzev opisnih i gradivnih su prema pridevskom vidu svrstani u određene.
Pridevi vrste
Prisvojni pridevi se koriste za označavanje pripadnosti konkretne imenice uz koju se nalaze. Zapravo, oni pružaju odgovor na pitanje čije je nešto, odnosno kome pripada nešto. Prisvojni pridevi primeri: dečiji, sestrin, Jovanov, poslovni, morski, Atinski, grčki, italijanski, bioskopski, restoranski, fruškogorski…
Opisni pridevi, kako im i sam naziv kaže se koriste kako bi bolje opisali neku osobinu imenice uz koju se u rečenici nalaze. Deskriptivni ili opisni pridevi ukazuju na to kakvo je nešto. Opisni pridevi primeri: tužna, veseo, lepo, divno, visoko, sladak, živahno, gostoljubiv, pametno, mlado, staro, dovitljivo…
Gradivni pridevi ukazuju na to od čega je zapravo imenica napravljena, odnosno koje su njene gradivne karakteristike. Primeri gradivnih prideva: brilijantski, zlatni, bronzani, peščano, bakarno, slano, voćni, plastični, šećerna, kamena, gvozdena, metalna…
Vremenski pridevi odnose se na opisivanje imenice na osnovu vremenskog perioda. Da bi se bolje razumelo šta su tačno vremenski pridevi, primeri će pomoći: današnji, prolećni, godišnji, davni, sutrašnji, nedeljni, letnji…
Mesni pridevi ukazuju na to za koje mesto se vezuje imenica koju određuju, kao na primer: južni, severni, prednji, zadnji, desni, levi, bočni…
