Iznenadni i intenzivni talasi straha, panični napadi mogu delovati kao da dolaze niotkuda. Osoba koja ih doživljava može imati osećaj da gubi kontrolu, da doživljava srčani udar ili čak da umire. Ovaj fenomen nije redak. Procene pokazuju da se čak 11% ljudi barem jednom godišnje susretne sa paničnim napadom, dok 2-3% populacije razvije panični poremećaj, što znači da napadi postaju učestali i nepredvidivi.
Panični napad traje između pet i trideset minuta, ali osećaj iscrpljenosti može potrajati satima nakon što simptomi popuste.
Najčešći simptomi su ubrzan rad srca, znojenje, drhtavica, vrtoglavica, osećaj gušenja i strah od gubitka kontrole. Ti fizički simptomi mogu biti toliko intenzivni da osoba često misli da joj je ugrožen život, što dodatno pojačava osećaj panike.
Kako reagovati kad dođe do paničnog napada?
Ali, šta učiniti u takvom trenutku? Prvo i najvažnije, neophodno je znati da panični napad nije opasan, koliko god delovao zastrašujuće.
Duboko disanje je jedan od najdelotvornijih načina za smirivanje tela i uma u takvim situacijama. Polako udahnite kroz nos, zadržite dah na nekoliko sekundi, a zatim izdahnite kroz usta. Ponovite ovaj proces dok ne osetite da se srce usporava i da se osećaj panike povlači.
Fokusiranje na okolinu takođe može pomoći. Osoba može pokušati da nabroji pet stvari koje vidi oko sebe, četiri stvari koje može dodirnuti, tri stvari koje može čuti, dve stvari koje može pomirisati i jednu stvar koju može okusiti. Poznata kao tehnika prizemljivanja, pomaže vraćanju u sadašnji trenutak i odvraća pažnju od negativnih misli.
Kako pomoći nekome ko doživljava panični napad?
Ako neko u vašem okruženju doživljava panični napad, važno je da ostanete smireni i pružite podršku. Govorite mirnim tonom i podstičite osobu da diše polako i duboko. Nikada nemojte umanjivati njene simptome rečenicama poput „sve je u tvojoj glavi“ ili „smiri se“. Umesto toga, možete reći: „Ovde sam sa tobom, proći će. Udahni polako i izdahni.“ Takođe, možete predložiti osobi da sedne ili legne kako bi se osećala sigurnije.
Ukoliko se panični napadi ponavljaju, važno je potražiti stručnu pomoć. Postoje efikasne metode lečenja, poput kognitivno-bihevioralne terapije, koja pomaže osobi da promeni način razmišljanja i prepozna okidače napada. Pored toga, redovna fizička aktivnost, meditacija, smanjenje unosa kofeina i alkohola, kao i dovoljno sna, mogu značajno smanjiti učestalost paničnih napada.
Panični napadi mogu delovati zastrašujuće, ali su izlečivi i upravljivi. Ključ je u razumevanju simptoma, učenju tehnika suočavanja i pružanju podrške onima koji se sa njima suočavaju. Ako se ikada zateknete u takvoj situaciji, znajte da niste sami i da postoji način da vratite kontrolu nad svojim telom i umom.
