Ako postoji praznik koji je za svakog Srbina najsvetiji i najznačajniji, onda je to Vidovdan. Iako se ovaj praznik vezuje za Kosovski boj, treba znati i da su se mnogi drugi, istorijski značajni događaji zbili baš 28. juna, kada je Vidovdan.
Istini za volju, kako naša, tako isto i Bugarska pravoslavna crkva jedine obeležavaju ovaj praznik, mada Vidovdan u Srbiji ipak ima posebno mesto. I to na prvom mestu zato što se Kosovska bitka odigrala baš na ovaj dana, sada već daleke 1389. godine.
Zašto se zove Vidovdan?
Ne može se reći da postoji precizan odgovor na pitanje zašto se zove Vidovdan, ali zato postoji nekoliko teorija. Doduše, do sada ni za jednu od njih ne postoje relevantni dokazi.
Svetovid je za Stare Slovene bio ono što je Zevs bio za Drevne Grke. U doba kada su Sloveni bili pagani, vrhovno božanstvo bio je upravo Svetovid. Za njega se i vezuje naziv ovog praznika.
Zanimljivo je pomenuti da postoji i teorija koja Vidovdan vezuje za rimokatoličkog Svetitelja čije je ime bilo Sveti Vit (lat. Sanctus Vitus). Prema toj teoriji, slavljenje Svetog Vita su na ovo područje doneli Sasi, koji su u to doba bili vrsni rudari i boravili su na području koje danas zauzima Srbija.
Srbima je najprijemčivija teorija koja odgovor na pitanje zašto se zove Vidovdan vezuje za Kosovski boj. Prema toj teoriji, Kosovska bitka je omogućila ljudima toga doba da vide „ko je vera, a ko nevera“.
Da li je Vidovdan slava?
Iako Vidovdan kao verski praznik ima posebno mesto ne samo u istoriji naše zemlje, nego i u životima Srba u Srbiji i u rasejanju, pitanje da li je Vidovdan slava se neretko javlja.
Odgovor na to pitanje je jednostavan, jer nije u pitanju praznik koji porodice obeležavaju kao krsnu slavu.
Uprkos tome, Srpska pravoslavna crkva, ali isto tako i Bugarska pravoslavna crkva su ujedno i jedine koje obeležavaju ovaj nepokretni crkveni praznik pod tim nazivom.
U crkvenom kalendaru se tog dala obeležava Sveti prorok Amos, ali i Sveti mučenik Knez Lazar i svi sveti mučenici srpski – Vidovdan, koji je označen crvenom bojom.
Šta se desilo na Vidovdan?
Često se za Vidovdan vezuje jedna od najznačajnijih bitaka u istoriji naše zemlje. Međutim, na taj dan, 28. juna, desilo se još mnogo toga, što je na neki način značajno za Srbiju.
Događaj koji je bio povod za Prvi svetski rat, kada je u Sarajevu Gavrilo Princip izvršio atentat 1914. godine, kojom prilikom je uspeo da ubije tadašnjeg nadvojvodu Franca Ferdinanda, odigrao se upravo na Vidovdan.
Pet godina docnije, na isti datum je potpisivanjem Versjaskog sporazuma Veliki rat i okončan.
Vidovdanski ustav, koji je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, koji je u to doba bio na čelu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donet je takođe na Vidovdan i to 1921. godine.
Takođe, dana 28. juna 1948. godine su se tadašnja Jugoslavija i zemlje Istočnog bloka i praktično razišle, kojom prilikom je doneta i čuvena Rezolucija Informbiroa.
Za nekadašnjeg predsednika zemlje, Slobodana Miloševića Vidovdan je bio značajan zbog dva događaja. Prvi se odigrao 1989. godine, kada je na Gaziemstanu održao, sada već čuveni govor, a povodom obeležavanja šest vekova od Boja na Kosovu. Drugi se odigrao 2001. godine upravo na Vidovdan, kojom prilikom je i zvanično izručen Haškom tribunalu u kome je kasnije i preminuo.
Jedna od zemalja članica Ujedinjenih nacije je Crna Gora postala 28. juna 2006. godine, upravo na Vidovdan.
Kadkakozasto.com / A.B. / „Wikipedia“
