Praznik koji je jedan od najznačajnijih za srpski nacionalni identitet i njegovo očuvanje, Srpska pravoslavna crkva obeležava svake godine 28. juna.

Toga dana, Srbi širom sveta obeležavaju ovaj važan praznik, posećujući crkve i manastire, u kojima se mole za duše predaka i stradalih u Boju na Kosovu, koji se odigrao na taj dan 1389. godine. Neretko se baš na Vidovdan organizuju i različiti kulturni, sportski i drugi događaji.

Kome je posvećen praznik Vidovdan?

Praznik Vidovdan je posvećen značajnim događajima u srpskoj istoriji i srpskom narodu uopšte. Iako ovaj praznik, za razliku od mnogih drugih verskih praznika, nije posvećuje konkretnoj osobi, on simbolično predstavlja sećanje na hrabrosti i požrtvovanost naših predaka, ali i duh srpskog naroda koji su se ispoljili u različitim istorijskim trenucima vezanim za taj dan.

Bez ikakve sumnje, najznačajniji događaj koji je obeležio Vidovdan je Kosovska bitka.

Vidovdan takođe evocira sećanje na Kosovski zavet, zakletvu koju su srpski vitezovi, prema predanju, položili pre bitke, izražavajući svoju odanost veri i otadžbini. Taj zavet postao je simbol srpskog identiteta i nacionalnog ponosa.

Drugi, istorijski izuzetno značajan događaj jeste Sarajevski atentat, koji se smatra i direktnim povodom za izbijanje Velikog rata.

Iako ovaj verski praznik nije direktno posvećen nekoj ličnosti, u pitanju je praznik koji je spomen na hrabrost srpskog naroda, ali i na duh našeg naroda, koji je došao do izražaja u istorijski značajnim momentima.

Od kada datira obeležavanje Vidovdana?

Vekovima unazad datira obeležavanje Vidovdana kod Srba. Tačnije, još iz perioda srednjeg veka potiču pisani tragovi o slavljenju ovog praznika u našoj zemlji.

Kako je vreme odmicalo, Vidovdan je postao jedan od najvažnijih praznika u srpskoj kulturi i nacionalnom identitetu.

Bitka na Kosovu Polju 1389. godine, koja se odigrala na ovaj praznik, smatra se prelomnim trenutkom u istorijskom sećanju srpskog naroda. Od tog vremena, Vidovdan je postao simbol otpora, hrabrosti i duhovnosti. Nakon bitke, slavljenje Vidovdana postepeno se proširilo i postalo tradicionalna praksa među Srbima.

A ubog atentata u Sarajevu, koji se takođe odgirao na Vidovdan 1914. godine, ovaj praznik je dobio još veći značaj.

Vidovdan i Srbi

Vidovdan je jedan od najvažnijih i najdublje ukorenjenih praznika u srpskoj istoriji i kulturi. Ovaj datum, 28. jun prema gregorijanskom kalendaru, ima poseban značaj za srpski narod i simboliku.

Postao je poznat najpre zbog događaja koji su se na taj dan odigrali. Kosovska bitka i Sarajevski atentat dva su događaja koja imaju izuzetni značaj za srpsku istoriju. I jedan i drugi zbili su se upravo na dan 28. juna.

Kosovski boj i Sarajevski atentat

Bitka na Kosovu između srpske vojske, koju je predvodio knez Lazar Hrebeljanović i turske vojske, bez ikakve sumnje je ostavila dubok trag u istorijskom pamćenju srpskog naroda. Iako je srpska vojska na Kosovu Polju doživela taktički poraz, ova bitka je postala simbol otpora i hrabrosti srpskog naroda protiv nadmoćnih osvajača. Knez Lazar Hrebeljanović izabrao je da umre na bojnom polju umesto da se preda neprijatelju. Njegova hrabrost i žrtva postali su inspiracija za buduće generacije i simbolizuju srpski duh i ponos.

Ovaj praznik se povezuje i sa Kosovskim zavetom, koji je prema predanju, bio zakletva koju su srpski vitezovi dali pre bitke. Zavet je simbolizovao odanost i spremnost da se brane vera i otadžbina po svaku cenu. Kosovski zavet se smatra temeljem srpskog identiteta i nacionalnog ponosa.

Pored Bitke na Kosovu Polju, Vidovdan je vezan i za druge važne događaje u srpskoj istoriji. Jedan od njih se odigrao 28. juna 1914. godine. Atentat u Sarajevu, kojom prilikom je ubijen austrougarski prestolonaslednik Franca Ferdinanda pokrenuo je niz događaja, te se sa razlogom smatra jednim od najznačajnijih događaja za početak takozvanog Velikog rata. Na taj način je i posredno imao izuzetno veliki uticaj ne samo na tok istorije naše zemlje, već i celog regiona.

Vidovdan je simbol nacionalnog identiteta, ponosa i otpora protiv nepravde. Kroz prošlost i sudbine junaka sa Kosova, Srbi pronalaze snagu da se suoče sa izazovima sadašnjosti i budućnosti.

Zanimljivosti o Vidovdanu

• Od slovenske reči vid i slovenskog božanstva istoimenog naziva, potiče i naziv ovog praznika. A taj pojam se prevodi kao viđenje ili, pak svetlost. U tom smislu je Vidovdan svojevrsni istorijski svetionik za Srbe i njihov nacionalni identitet.
• Vidovdan slavi i Bugarska pravoslavna crkva.
• Postoji verovanje da se na Vidovdan otvaraju nebesa i da se tada čuju zvona sa potonulog manastira na Kosovu Polju.
• U nekim mestima, kao što je Gazimestan na Kosovu, organizuju se svečane povorke i priredbe povodom Vidovdana.
• Na Vidovdan se slavi i uspomena na srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića, koji je nakon smrti kanonizovan za svetitelja.
• Mnogi Srbi koji žive van Srbije organizuju tradicionalne proslave i okupljanja povodom Vidovdana kako bi očuvali svoje kulturno nasleđe.
• Prema narodnom verovanju, na Vidovdan trava ima posebnu lekovitu moć i zato se na taj dan lekovite biljke i sakupljaju.
• Vidovdan se smatra periodom kada se priroda obnavlja i donosi plodove, pa se neki običaji vezani za taj dan odnose i na poljoprivredne aktivnosti.
• Prema tradiciji, na Vidovdan se pali vidovdanska vatra kao simbol čišćenja i obnove.
• Ustav donet na taj dan 1921. godine poznat i kao Vidovdanski ustav, bio je jedan od najnaprednijih ustava tog vremena i značajan korak ka modernizaciji Srbije.
• U mnogim srpskim selima, održavaju se Vidovdanske svečanosti koje uključuju folklorne igre, pesme i narodne običaje.