U manjoj ili u većoj meri, svi smo izloženi stresu. Posebno je to uočljivo na radnom mestu, što je i dovelo do toga da se kod mnogih javlja burnout sindrom, slobodno preveden kao sindrom sagorevanja.
Kod nekoga je to vrlo uočljivo i praćeno čak i organskim smetnjama. Kod nekoga, pak se i ne može tako lako primetiti, prosto zato što te osobe znaju da se izbore sa stresom na radnom mestu i u svakodnevnom životu.
Zapravo je tumačenje toga šta je stres vrlo individualno.
I dok nekoga mogu da izvedu iz takta i neke, naizgle bezazlene situacije, dotle ima i onih ljudi koji su vremenom naučili kako da na potencijalno stresne situacije ne reaguju, odnosno kako da se od njih zaštite, te da one ne utiču negativno na njihov organizam i život, uopšte.
Šta znači burnout?
Termin je preuzet direktno iz engleskog jezika i u bukvalnom prevodu znači sagorevanje. Zapravo je u pitanju situacija koja dovodi do gubitka energije, na prvom mestu, a zatim i do promena u ponašanju.
Kao što je tumačenje toga šta je stres individualno, tako je i tumačenje toga šta je burnout sindrom i promene u ponašanju koje on izaziva, opet individualno i može se razlikovati od osobe do osobe.
Simptomi sindroma sagorevanja
Iako je napetost obično prvi uočljivi simptom burnout sindroma, neretko se javljaju i drugi, prateći simptomi. Naravno, i oni se mogu razlikovati u velikoj meri od osobe do osobe, prosto zato što najpre zavise od toga kako koji pojedinac reaguje na stresne situacije.
Izuzev napetosti, čest je simptom i gomilanje, ali i odlaganje poslovnih obaveza do poslednjeg trenutka.
Neretko se događa i da se osobi više spava, jer beži od toga da ustaje na vreme za posao, baš zbog stresa koji je tamo čeka. Takođe, sa kolegama stupa u neke drugačije odnose, pa često praska zbog najmanje sitnice, iako joj to nije uopšte manir.
Napominjemo još jednom da je vrlo individualno to kako će se burnout sindrom ispoljiti kod nekoga.
Kako prepoznati burnout sindrom?
Obično postoji nekoliko faza koje prethode manifestaciji ovog sindroma. Osoba je ushićena zbog odlaska na posao, pretrpava se obavezama, ostaje duže na poslu i, posredno zapostavlja lični život.
I upravo zbog opterećenosti poslom, pogoršavaju se i lični i porodični odnosi.
Sve to vremenom dovodi do nezadovoljstva i to najpre na poslu, a zatim i u ličnom životu. Kod pojedinih osoba može se javiti i nezadovoljstvo fizičkim izgledom, nepoverenje u sebe i druge, malodušnost i nemotivisanost, kako na poslovnom, tako i na ličnom planu.
Ne zaboravite da je najbitnije da reagujete na vreme, pre nego što zaista i „izgorite“ od poslovnih obaveza i potpuno zapostavite lični život. Na kraju krajeva, treba imati na umu da je umerenost ključ u svemu.
Kadkakozasto.com / A.B. / „Stetoskop.info“
