Kao i odrasli, tako je i svako dete drugačije. Neko od malih nogu iskazuje sklonost prema društvu, neko je pak, introvertan, dok ima i onih koji teže samo individualnim aktivnostima. A ima i onih mališana koji se odlično snalaze u različitim situacijama, kao što ima i onih koji tek treba da otkriju da li im je prijatnije u individualnim aktivnostima ili u timu.
Upravo zato je jedan od važnijih zadataka svakog roditelja da pomogne detetu da otkrije koja je to sportska aktivnost, koja će mu omogućiti da iskaže svoj pun potencijal.
Sledeće što je i te kako značajno jeste da pomoći detetu da u bavljenju tim sportom istraje. A to je ono što, vrlo često predstavlja pravi izazov i za decu i za roditelje.
Odabir sporta
Pod pretpsotavkom da je dete izrazilo želju za nekim sportom, bitno je da roditelji pribave informacije o dostupnim mogućnostima. Koliko je izbor kluba važan, toliko je bitno i ko će dete trenirati. Ali je od svega toga mnogo bitnije osluškivati svoje dete i njegove potrebe, želje i mogućnosti.
I koliko god roditelji poznavali svoje mališane, nije zgoreg da analiziraju detetovo ponašanje i afinitete. Primera radi, da li voli da se igra sa drugarima ili je pre sklono individualnim sportskim aktivnostima, kako podnosi poraz i kritiku, kako reaguje na takmičenje i slično.
Ne zaboravite da samo iskreni odgovori na ova pitanja mogu da vam pomognu da predložite detetu odgovarajući sport.
Dajte mu više mogućnosti
Ako pokušate da se vratite u detinjstvo, setićete se da smo svi u određenom uzrastu želeli da treniramo različite sportove. Iako to, u naše vreme, što bi se reklo i nije bilo baš tako lako izvdoljivo, današnja deca imaju na raspolaganju zaista nebrojeno mogućnosti. Zato i jeste važno dati detetu priliku da se okuša u različitim sportovima, sve dok ne pronađe onaj u kome može da pruži svoj maksimum.
Uz to, bavljenje različitim sportovima pomoći će svakom detetu da razvije i različite veštine, poput recimo snage, koordinacije ili, pak timskog duha. I od svake te veštine će dete u nekom trenutku svog života, bez sumnje imati koristi.
Podržite, ali ne presirajte
Čest problem kod dece koja žele da se bave nekim sportom zapravo su roditelji, svidelo se to nekome ili ne. Detetu je važno da ima podršku u tome što želi da trenira, a ne da oseća stalni pritisak da treba uvek da bude najbolje.
Bez obzira da li postigne rezulatt u nekom sportu ili ne, neophodno je da zna da ga roditelji u tome podržavaju, jer će se to pozitivno odraziti i na njegovo mentalno stanje.
Zašto je važno da dete istraje u bavljenju sportom?
Da bi dete razumelo zašto treba da bude uporno, mora imati pred sobom primer takvog roditelja. Najbitnije je da mu na vreme bude objašnjeno da nije bitno samo da pobedi ili osvoji medalju, već da strpljivo i disciplinovano uči sve ono što je potrebno, kako bi dalo svoj maksimum.
Na taj način dete se uči i poštovanju autoritetra, a stiče i radne navike. Takođe, naučiće i da prihvati poraz, te da kontroliše svoje emocije.
Ne zaboravite da kada dete nauči da ne treba odustati u situacijama koje nisu lake, to će bez sumnje preneti i na učenje u školi, a kasnije i na posao i, generalno na život.
Upravo takav primer je i 16-godišnja Iva Raković iz Beograda, koja je uprkos mnogim, nimalo jednostavnim situacijama u kojima se našla, ipak istrajala u svojoj želji i sada joj se smeši nastavak školovanja u Italiji i sportskih nastupi za tamošlji klub.
Kako su nam rekli njeni roditelji, ne samo oni, već i treneri su prepoznali njenu želju, ali i ambiciju da postane odbojkašica visokog ranga, što je i rezultiralo prijemom na Sportsku akademiju u Italiji i to kao prva učenica koja će se tu školovati, a da nije iz Italije.
– Počela sam da se bavim sportom kada sam imala šest godina i uz Vladu i Radenku, moje prve trenere karatea, načila sam šta je disciplina, poštovanje autoriteta i zašto je važno da budem koncetrisana i da ne strahujem od protivnika – rekla nam je Iva Raković i dodala:
– Kasnije sam promenila klub, gde me je trener Boža iskalio kao sportistu, da bih na kraju uplovila u odbojku i tu i ostala.
Ono što mnogi, danas vrhunski sportisti retko pominju jeste baš „žrtva“ koju podnose, budući da imaju vrlo malo vremena za druženja i druge aktivnosti.
Pa ipak, Iva je pred sobom imala cilj i nije od njega odustala. Čak i ako je morala da propusti viđanje sa drugarima ili neki rođendan zbog treninga ili utakmice, istrajavala je. Bilo je tu i plakanja nakon napornih treninga ili izgubljene utakmice.
– Naučila sam da nije važno koliko je jak protivnik, već koliko sam ja jaka na mentalnom nivou – iskreno je rekla Iva i istakla uticaj Nikole, koji joj je bio trener u Odbojkaškom klubu Radnički, gde je napravila i prve odbojkaške korake.
Iako je u određenim trenucima osetila na svojoj koži podsmeh i odbacivanje, ona je pred sobom imala cilj, od koga nije odustala. Sada kada je pred njom odlazak na školovanje u Italiju, sasvim je jasno da je učinila pravu stvar i uz pomoć roditelja, koji su je na svaki način maksimalno podržavali i podržavaju, uspela da načini naredni korak.
– Nikada ne odustajte od svojih snova koliko god vam govorili da niste za to, da nećete uspeti, da ima boljih, da se bavite nečim drugim, da ste zalutali i slično, jer sam se ja sa svim tim suočavala, ali nisam odustala, već me je to samo ojačalo. I možda ima i talentovanijih odbojkašica od mene, ali moja želja veća je od njihovog talenta – poručila je Iva.
Kadkakozasto.com / B.A.
