Po mnogo čemu prvi, Milan Stojadinović ostavio je značajan trag u istoriji i političkom životu Srbije toga doba. U vreme kada je bio premijer, težio je modernizaciji. Želeo je da unapredi ekonomiju zemlje, što je rezultiralo zapošljavanjem stotina hiljada ljudi, gradnjom pruga, puteva i drugim značajnim radovima.
I to je tek jedan deo njegovog delovanja, jer je ostalo zabeleženo i da se potrudio da onim siromašnijima da mogućnost da povećaju kupovnu moć. Zato je u doba kada je bio premijer i doneta odluka da značajan deo novca, koji su dugovali, bude ukinut.
I mada je kao premijer Srbije možda učinio najviše dobrog za zemlju, Milan Stojadinović je bio i ministar finansija i to ni manje ni više, nego čak tri puta. U vreme postojanja Kraljevine Srbije obavljao je funkciju ministra spoljnih poslova, dok je Ivo Andrić u to vreme bio njegov zamenik.
Milan Stojadinović biografija ukratko
Iako je preminuo 24. oktobra 1961. godine i sahranjen u dalekoj Argentini, gde se i danas u Buenos Ajresu nalazi grob Milana Stojadinović, rođen je u Srbiji. Tačnije u Čačku, dana 4. avgusta 1888. godine.
Njegov otac, Mihailo Stojadinović bavio se advokaturom, a bio je i sudija, što je u velikoj meri odredilo i njegov budući životni put. Nakon završene gimnazije, u Beogradu upisuje i kasnije sa uspehom i završava studije prava. Zatim odlazi u Nemačku, a potom i u Francusku i Veliku Britaniju, kako bi se usavršavao.
Po povratku u zemlju dobija nameštenje pisara u okviru Ministarstva finansija. Kao državni službenik Milan Stojadinović bio je pošteđen obaveze odlaska u Veliki rat. U to doba je bio blizu Nikole Pašića, da bi potom bio imenovan za generalnog direktora Državnog računovodstva, koje je funkcionisalo u okviru Ministarstva finansija.
Nedugo nakon toga na Beogradskom univerzitetu brani doktorak i postaje i zvanično profesor finansijskih nauka.
Međutim, vrlo brzo nakon toga Milan Stojadinović odlučuje da državna služba nije više za njega. Tada dobija posao u Engleskoj trgovačkoj banci, čije je direktor.
Pošto mu je istekao direktorski mandat, ulazi u politiku i to u Vladu Nikole Pašića. Bio je član Glavnog odbora Narodne radikalne stranke, da bi 1935. godine Milan Stojadinović osnovao Jugoslovensku radikalnu zajednicu.
Politički rad
Budući da je stranka koju je osnovao bila izrazito desničarska, to i ne čudi što je Milan Stojadinović želeo da se približi zemljama koje su bile označene kao Sile Osovine, među kojima su tada fašistička Italija, zatim nacistička Nemačka i Japansko carstvo bile glavne.
U to vreme potpisuje sa Italijom Pakt o nenapadanju, dok je sa Francuskom potpisao Sporazum o prijateljstvu.
Po završetku Drugog svetskog rata, komunističke vlasti zabranjuju da se Milan Stojadinović vrati u svoju otadžbinu. Prvo u Grčku, a potom i na ostrvo Mauricijus je interniran neposredno pred izbijanje rata, a na zahtev britanskih vlasti. Odatle je prebačen u Južnu Ameriku, da bi život okončao u Buenos Ajresu, gde se i danas nalazi grob Milana Stojadinovića.
Milan Stojadinović i Ante Pavelić
Iako su komunisti bili ti koji su mu zabranili da se vrati u zemlju, to ih nije sprečilo da stupe u kontakt sa njim i zahtevaju da učini nešto za zemlju, u kojoj je rođen, a u koju nije smeo više nikada da se vrati.
Milan Stojadinović i Ante Pavelić, čuveni ustaški vođa je trebalo da postanu bliski, kako bi se privaljanjem kompromitujućih materijala o Pavelićui njihovim kasnijim plasiranjem, uticalo negativno na njegov ugled među hrvatskom emigracijom.
Za uzvrat je trebalo njegovoj sestri da bude obezbeđeno zaposlenje i bratu puštanje iz zatvora.
Ipak, ne može se reći da je taj zadatak Milan Stojadinović obavio potpuno očekivano i uspešno. Međutim, upravo su Milan Stojadinović i Ante Pavelić bili ti koji su zvanično potpisali sporazum koji se odnosio na podelu zemlje. Bio je to sporazum, prema kome je tadašnja Federativna Narodna Republika Jugoslavila trebalo da bude razbijena na tri države, koje će biti potpuno nezavisne. Bile su to Srbija, Hrvatska i Slovenija. Taj događaj je među pripadnicima kako srspke, tako i hrvatske emigracije naišao na negatino mišljenje.
Konkordat
Ostao je upamćen Milan Stojadinović i po ugovoru sa Vatikanom, koji je želeo da potpiše. Međutim, konkordat, kako se ugovor koji ta država sklopi sa nekom drugom državom naziva, nikada nije sklopljen.
Razlog je bio izrazito protivljenje Srpske pravoslavne crkve, koje je bilo praćeno protestima.
No, uprkos tome, Milan Stojadinović i dalje ostaje politički aktivan. Čak na narednim izborima uspeva da odnese pobedu.
Milan Stojadinović zanimljivosti
Ima se mnogo toga još reći i napisati o životu i radu ovog srpskog političara i profesora Beogradskog univerziteta.
Nakon dobijene državne stipendije, odlazi u Nemačku. Prvo je bio u Minhenu, pa u Berlinu. Njegova doktorska teza bila je vezana za budžet Nemačke, a podatke je prikupljao tokom rada u Glavnom pruskom računovodstvu.
Ostavio je značajan trag i u stabilizaciji dinara nakon Albanske golgote i povlačenja na grčko ostrvo Krf. Upravo je tamo i upoznao Augustu, kojom se kasnije i oženio.
Nakon sukoba sa pripadnicima Demokratske stranke i Vladom tadašnjeg premijera Ljubomira Davidovića, Milan Stojadinović je podneo ostavku na mesto generalnog direktora Državnog računovodstva Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Iamo je samo 34 godine kada je prvi put bio imenovan za ministra finansija.
Iako je učinio još mnogo toga za svoju otadžbinu, prvo što je u svojoj struci uradio odnosilo se ne samo na stabilizaciju nacionalne valute, već i na jačanje dinara.
Tokom manadata ministra finansija, Milan Stojadinović nijednom nije došao u situaciju da zatraži zajam od drugih država. Međutim, da bi to mogao da postigne, morao je da uvede i neke novine u poreskom sistemu, što je naišlo na neodobravanje i to ne samo predstavnika stranaka u tadašnjoj Vladi, nego i onih koje su smatrane opozicijom u to doba.
Kao ministar finansija, bio je bez sumnje izuzetno sposoban. Međutim, ljudi tada nisu baš imali lepe reči za njega. Pričalo se po čaršiji da Milan Stojadinović baš i nema prijatelja, barem ne onih iskrenih. Takođe se govorkalo i da je sklon kockanju, da nije naročito iskren i da često ume da promeni mišljenje.
Prvi put u istoriji zemlje donet je i šestogodišnji privredni plan, za period od 1938. do 1944. godine, što je bilo delo Vlade na čijem čelu je u to doba bio Milan Stojadinović.
Mnoge fabrike i drugi privredni objekti otvoreni su zahvaljujući njemu.
Kadkakozasto.com / A.B. / „Wikipedia“
