1. Iako mnogi misle da im je perje ružičaste boje, flamingosi (lat. Phoenicopteridae) zapravo uopšte nemaju takvu boju perja. Rađaju se sa perjem sive boje, ali zahvaljujući ishrani bogatoj škampima i algama, dobijaju takvu boju perja.
2. Mužjaci morskih konjića (lat. Hippocampus) nose bebe.
3. Jedine ptice koje mogu da lete unazad su kolibri (lat. Trochildae). Najčešće to čine kada žele da odlete od cveća.
4. Mačke mesečare kada im je dosadno.
5. Dok spavaju, vidre (lat, Lutra lutra) izgledaju kao ljudi kada se drže za ruke. A to čine da se ne bi tokom spavanja odvajale od drugih.
6. Najotrovnija zmija na svetu je Kopneni tajpan (lat. Oxyuranus microlepidotus). Nekoliko hiljada miševa može da ubije samo jedna tačkica otrova ove zmije, što jasno pokazuje koliko je njen otrov jak. Specifična je i po tome što žrtvu napada iznova i iznova, budući da se nikada ne povlači nakon napada. Kopneni tajpan obitava uglavnom na australijskom tlu.
7. Slonovi tuguju kada izgube članove krda.
8. Puževi imaju četiri nosa. Između dve i čak 15 hiljada zuba, koji su vidljivi samo mikroskopom, mogu imati puževi.
9. Lisice su u stanju da proizvedu više od 40 različitih zvukova.
10. Krave umeju da pokažu svoja osećanja i da brinu o svojim “prijateljima”.
11. Ni ajkula, ni lav, ni tigar nisu najsmrtonosnije životinje, već komarac, budući da više od 700 hiljada ljudi na godišnjem nivou premine od ujeda komarca. Što zbog žute ili denga groznice, što zbog malarije koju te životinje prenose.
12. Zlatna žaba (lat. Phyllobates terribilis) ili Zlatna otrovna žaba je endemska vrsta koja obitava na tlu Kolumbije. Otrov koji ima u sebi može da ubije desetoro ljudi ili 10 jaguara.
13. Pingvini emituju specifičan zvuk za dozivanje partnera.
14. Mačka u svakom uvetu ima čak 32 mišića.
15. Teksaški rogati gušter (lat. Phrynosoma cornutum) može biti dug od četiri do 17 centimetara i specifičan je po tome kako se brani od predatora. Ako ne uspe da se odbrani uz pomoć svojih bodlji ili tako što se zakopa u pesak, Teksaški rogati gušter će ispustiti mlaz krvi iz svojih očiju. U mlazu, koji može da “dobaci” na 1,5 metara daljine se nalaze i neke supstance, koje emituju takav miris, da će sasvim sigurno uspeti da oteraju napadača.
16. Morske kornjače polažu svoja jaja na istoj plaži na kojoj su se i one izlegle.
17. Pčele komuniciraju plesom. Tačnije, one izvode određene pokrete, koje su prethodno “naučile” od starijih pčela i na taj način signaliziraju da su, recimo pronašle hranu.
18. Da ne bi ogluveli od glasnog kukurikanja po kome su poznati, petlovi će zabaciti glavu unazad. Na taj način uspevaju da praktično, u potpunosti prekriju ušni kanal, te da naprave svojevrstan čep za uši.
19. Životinje kojima je potrebno više sna na dnevnom nivou, koale umeju i do 22 sata da provedu u snu. Otisci prstiju koala toliko nalikuju ljudskim, da se i pod mikroskopom teško može razaznati razlika.
20. Nedeljama nakon što im se odvoji glava od tela, bubašvabe mogu nedeljama da ostanu žive. Da sve bude još zanimljivije, i po nekoliko sati glava bubašvabe može da bude živa nakon što je odvojena od tela.
21. Najbrža životinja koja obitava na kopnu je gepard, budući da može prilikom kretanja da dostigne brzinu od čak 120 kilometara na sat.
22. Vrsta meduze latinskog naziva Turritopsis dohrnii poznata je i kao Besmrtna meduza. Nakon što dostigne polnu zrelost, ona može da se vrati u potpunosti u stadijum kada je bila potpuno seksualno nezrela. Samim tim će izbegavati smrt i teoretski, taj proces može da traje beskonačno dugo.
23. Sa više od 300 miliona neurona u telu, oktopodi su najpametniji beskičmenjaci. Hobotnice imaju 3 srca, s tim što jedno pumpa krv kroz njihovo telo, a dva kroz škrge.
24. Žirafe obično ne spavaju. Tačnije, dovoljno im je pola sata sna dnevno i uglavnom spavaju stojeći.
25. Ne kaže se džabe da neko ima slonovsko pamćenje. Pored ostalog, slonovi su poznati po izuzetno izraženoj socijalnoj inteligenciji, pa čak i pamte mesta na kojima su sahranjeni preminuli pripadnici krda. Da sve bude još interesantnije, istraživanjima je utvrđeno da čak često i posećuju ta mesta.
26. Najveća životinja na svetu je Plavi kit (lat. Balaenoptera musculus). Srce Plavog kita je veličine jednog automobila, a otkucaji srca se mogu čuti na udaljenosti od čak tri kilometra. Može da dostigne težinu od čak 150 tona, a prosečno je dug 30 metara.
27. Lame su srodnici kamilama. Važe za izuzetno društvene životinje, koje brzo uče, pa mogu čak biti i dresirane. Čuveni “napadi pljuvanja” lama obično se dešavaju kod starijih životinja, dok je sve to poptuno suprotno kada su mlade, s tim što se to odnosi samo na lame koje su pripitomljene.
28. Kao što bebe znaju da sisaju palac, tako i bebe slonovi sisaju svoju surlu, da bi se osećali prijatnije.
29. Poznata pod nazivom Meksička riba koja hoda (lat. Ambystoma mexicanum) je poznata i pod nazivom Vodeni zmaj. Budući da je utvrđeno da čak oko 350 miliona godina obitava u podzemnim vodama, koje se nalaze ispod glavnog grada Meksika, to se svrstava među najstarije životinje na planeti. Specifična je po tome što određene organe i izgubljene udove može da regeneriše.
30. I životinje imaju plavu krv. Doduše samo Džinovska pacifička kornjača, koja ima i 9 mozgova i 3 srca.
31. Čak više od dve stotine puta u odnosu na dužinu svog tela može da skoči jedna buva. U tom smislu su buve najbolji skakači među životinjama.
32. Majmun urlikavac ili Majmun drekavac (lat. Alouata) važi za najglasniju životinju koja obitava na kopnu. Jačina zvuzka koji ove životinje mogu da proizvedu dostiže čak 140 decibela.
33. Samo 46 dana će biti potrebno Sivoglavom albatrosu (lat. Thalassarche chrysostoma) da obiđe celu Zemaljsku kuglu. Prosečna brzina kojom se kreće je 20 kilometara na sat.
34. Na dnevnom nivou Džinovske pande (lat. Ailuropoda melanoleuca) ili jednostavno pande, jedu po 12 sati. U tom vremenskom periodu mogu da pojedu i do 12 kilograma bambusa, koji im je, uz ribu, osnovna hrana. Ženke rađaju mladunce na svake dve godine u proseku. Mladunci ostaju sa majkama 18 meseci.
35. Smatra se da su tigrovi (lat. Panthera tigris) stanovnici Zemlje već dva miliona godina.
36. Koliko je razvijeno čulo mirisa Velikih belih ajkula (lat. Carcharodon carcharias) jasno pokazuje i to da ako u sto litara vode postoji ma i jedna kap krvi, one to mogu da osete. Isto kao što u radijusu od tri kilometra mogu da otkriju plen.
37. Najveće životinje mesožderi su Polarni medvedi (lat. Ursus maritimus). Imaju sposobnost da osete plen, čak i ako je udaljen više od 15 kilometara. Iako mnogi misle da je njihovo krzno bele boje, to zapravo nije istina. Njihovo krzno je šupljikavo i providno, ali zbog sposobnosti da reflektuje svetlost izgleda kao da je bele boje.
38. Još u vreme kada su Zemlju naseljavali dinosaurusi, društvo su im pravile i kornjače (lat. Testudinisae). Iako su uglavnom biljojedi, postoje i kornjače koje su mesojedi.
39. Najstarija kornjača je bio mužjak, koji je živeo čak 188 godina na ostrvu Tonga. Oklop kornjača je zapravo deo njihovog skeleta.
40. Budući da mogu da dostignu visinu od 115 centimetara, Carski pingvini (lat. Aptenodytes forsteri) su najviši među svojom vrstom. Da bi se zagrejali na Antarktiku, na kome temperature mogu da padnu i do 60 stepeni Celzijusovih ispod nule, Carski pingvini se okupe u grupi i tako zagreju.
41. Bubamare (lat. Coccinellidae) mogu da lete i brzinom od 24 kilometara na čas. Do sada je otkriveno čak 5.000 vrsta bubamara na celom svetu. Kada naiđu na opasnost, bubamare se mogu pretvarati da su mrtve i tako će se spasiti.
42. U proseku merkati (lat. Suricata suricatta) žive između 12 i 15 godina, a njihova težina je prosečno manja od kilograma. Zanimljivi su zbog zajedništva, koje ih karakteriše, budući da merkati sve rade zajedno – brinu o mladima, paze na opasnost od predatora i prikupljaju hranu.
43. Kitovi ubice ili orke (lat. Orcinus orca) mogu u toku dana da pojedu i više od dve stotine kilograma hrane.
44. Skok kengura (lat. Macropus) može biti dug i do devet metara. Najviši su od svih torbara, a u jednom krdu živi i do 50 jedinki.
45. Jedino na Anatarktiku se ne mogu sresti škorpije (lat. Scorpiones). Na vrhu klešta škorpiona je otrov, koji mu pomaže da usmrti plen. Takođe, taj otrov će koristiti i ako je potrebno da se odbrane od napadača. Otrov škorpiona je kod pojedinih vrsta toliko jak da može da ubije na desetine ljudi. Važe za izuzetno stare životinja, budući da se smatra da na Zemlji obitavaju još od perioda pre pojave dinosaurusa, ali je zanimljivo da su današnji škorpioni upola manji nego njihovi preci koji su milenijumima unazad živeli na našoj planeti.
46. Kao i mačke, zečevi (lat. Lepus) kada su srećni predu.
47. Na svetu postoji četiri vrste hijena (lat. Hyaenidae), ali je Pegava hijena najčešća među njima. Mužjaci Pegave hijene imaju toliko jake čeljusti da mogu da pojedu čak i kosti plena, ali ne i rogove. Čopor hijena predvodi takozvana alfa ženka i ženke su, generalno vrlo poštovane u čoporu.
48. Više od čak 1.300 vrsta slepih miševa (lat. Chiroptera) postoji na svetu. Raspon krila pojedinih vrsta može dostići i gotovo dva metra. Među brojnim vrstama, samo tri “sisaju krv”, ali životinje, dok izuzetno retko napadaju ljude.
49. Tokom celog života pacovima (lat. Rattus) rastu zubi.
50. Koliko je jak neprijatan miris tvora (lat. Mustela putorius) jasno pokazuje podatak da ga na udaljenosti većoj od pet kilometara čovek može osetiti. Međutim, taj neprijatan miris kod nekoga može da izazove različite neprijatnosti, poput iritacije na koži, a u retkim slučajevima i slepilo, koje je uglavnom privremenog karaktera.
