Ko je bio Jegor Stroganov?

Mnoga mesta i gradovi širom Srbije i Crne Gore, ali i mnogih drugih zemalja u našem okruženju imaju neke svoje priče, koje uspevaju da budu otrgnute od zaborava. Jedna od njih vezana je i za okolinu jadranskog ostrva Sveti Stefan i manastir, koji se u njegovoj blizini nalazi.

Ono po čemu se ova priča izdvaja u odnosu na druge jeste što je njen glavni junak jedan monah. I to ne iz Crne Gore, nego iz daleke Rusije.

Nije Jegor Stroganov bio običan monah. Bio je to čovek koga je surovost života naterala da se zamonaši. I to nije sve. Monah Jegor Stroganov zavetovao se na ćutanje, a sebi je zadao zadatak, koji je i ispunio. Doduše posle dugih deset godina truda i mukotrpnog rada. Zahvaljujući ispunjenju tog zadatka nastao je Jegorov put.

Jegor Stroganov

Krajem 18. veka je Jegor Stroganov bio jedan od visokih oficira u tadašnjoj Ruskoj carevini. Otkud on u Crnoj Gori i to u manastiru Praskvica posebna je priča.

Podsećanja radi, manastir Praskvica izgradio je tokom 11. veka Jovan Vladimir, koji je u to doba vladao Dukljom. Ujedno je ova Svetinja, koja je naziv dobila po istoiemnom potoku, poznata kao duhovni centar crnogorskog plemena Paštrovića. Manastir Praskvica posvećen je Svetom Nikoli i danas funkcioniše kao muški manastir Srpske pravoslavne crkve.

A priča veli ovako...

Jedan kapetan carske vojske zagledao se i Jekaterinu Stroganov, Jegorovu ćerku. Međutim, njegova ljubav nije bila iskrena, pa ga devojčin otac izaziva na dvoboj. Iako je tom prilikom dobio metak u ruku, Jegor Stroganov je ubio kapetana.

Iako je nakon toga otišao na lečenje, nažalost amputirana mu je ruka. Nakon toga se vratio kući, ali tamo nije više bilo njegove ćerke. Nemajući kud, Jegor Stroganov kreće po svetu ne bi li pronašao voljenu ćerku.

Budući da ju je tražio po manastirima, put ga je naveo i do Crne Gore. Tačnije do manastira Praskvica, nedaleko od ostrva Sveti Stefan i Budve.

Monah Jegor Stroganov

Kada je došao u ovaj srpski manastir u Crnoj Gori, kako navodi „Sharemontenegro“, prenoseći tekst Vlada Duletića iz „Primorskih novina“, Jegor Stroganov je potražio tadašnjeg igumana, objasnio mu odakle dolazi i rekao da bi voleo da u toj Svetinji ostane da radi. Ipak, jedino što je tražio jeste mir i poštovanje zaveta ćutanja, na koji se odlučio. Jednostavno, Jegor Stroganov nije želeo nikome da govori o svom pređašnjem životu.

Ipak, neposredno pred smrt poverio se jednom kaluđeru, pa je tako priča o njegovo sudbini i ostala zabeležena.

Nedugo nakon što je doša u manastir, monah iz Rusije je odlučio da nešto radi. Iako nije imao jednu ruku, Jegor Stroganov je posmatrajući okolinu uvideo da selo Čelobrdo, koje se nalazi iznad ove Svetinje i ostrva Sveti Stefan nije povezano sa obalom mora. I tada je došao na ideju da tu izgradi put. Tako je nastao Jegovor put.

Dugih, gotovo deset godina Jegor Stroganov je strpljivo najpre krčio taj prostor, a zatim slagao kamen po kamen.

Sudbinski susret

Da li je mislio na svoju jedinu kćer u tim trenucima, možemo samo da pretpostavimo. Ipak, o tome nema svedočenja, jer će priču o svom životu ispričati jednom kaluđeru ostareli monah Jegor Stroganov na samrtnoj postelji.

Sudbina se još jednom poigrala sa ovim čovekom…

Mlađani monah iz Rusije, koji je rekao da se zove Jelisej pristigao je u u manastir, u kome je ranije svoj mir pronašao i Jegor Stroganov.

Četiri godine je Jelisej proveo u manastiru Praskvica i za to vreme svi su ga zavoleli. Ali, onda se razboleo. Budući da je shvatio da će uskoro ispustiti dušu, zatražio je od svoje sabraće najpre da zapale sveću, a zatim i da pozovu njegovog sunarodnika, monaha Jegora. Uz to, mlađani ruski monah imao je još jedan zahtev – da sa Jegorom ostane nasamo.

Sudbinski susret između dvojice Rusa izneo je na svetlo dana svu surovost života i odluka pojedinaca. Kada se Jegor Stroganov zagledao u oči mladog Jeliseja, čija je duša kopnila, ugledao je zapravo biće koje je najviše na svetu voleo i zbog koga je, na kraju krajeva i pristigao u ovaj srpski manastir u Crnoj Gori. Mladi Jelisej bio je niko drugi do Jekaterina Stroganov, Jegorova ćerka jedinica.

Nedugo nakon toga devojka se preselila na onaj svet, a monasi su dali zavet da nikada nikome o tome neće gvooriti.

Još koju godinu je nakon toga Jegor Stroganov gradio put. Zbilo se negde u prvim decenijama 19. veka da je uspeo da donese i poslednji kamen i završi put. Njemu u čast taj put i danas je poznat kao Jegorov put.

Na ploči, koja se nalazi na mestu odakle pogled puca prema ostrvu Sveti Stefan i plavom Jadranu, a koju su 1971. godine postavili Zahvalni seljani, kako stoji u potpisu, na ćirilici je zapisano sledeće:

Ubrzo nakon što je završio put, Jegor Stroganov je preminuo. Njegov grob i danas se nalazi u porti manastira, u kome je proveo poslednji period života.