Pre nego što se osvrnemo na 20 zanimljivosti o svemiru, valjalo bi znati što čini svemir i šta je svemir uopšte.
Nekoliko je sinonima za svemir. Osim kosmos, naziva se i univerzum, ali i vasiona.
Najjednostavnija definicija bila bi da je to prostor, u kome se nalazi materija i koji okružuje planetu na kojoj živimo. Ali to je, ipak najosnovnija definicija.
Brojne su zanimljivosti o svemiru, pa se ne može reći da je jednostavno izdvojiti onih 20, koje su najinteresantnije, ali ćemo pokušati.
Dani na Merkuru
Planeta Merkur je možda jedna od najintrigantnijih u svemiru. Jedan dan na ovoj planeti traje onoliko koliko traju 59 dana u godini na Zemlji.
Da sve bude još zanimljivije, period od trenutka kada Sunce izađe, pa do momenta dok ne zađe, na Merkuru traje više od pet zemaljskih meseci. Tačnije, ukupno 176 dana na Zemlji.
I još zanimljivije, 88 dana traje godina na Merkuru. Verovatno se sada pitate kako, ali „Skyatnightmagazine“ to objašnjava orbitom ove planete i njenim poravnanjem sa Suncem.
Mesec
Udaljenost Zemlje od Meseca procenjuje se na fascinantnih 400 hiljada kilometara. Radi se o prostoru, u koji bi mogle da budu smeštene i sve ostale planete koje su poznate.
Još zanimljivosti o svemiru
Oblik Meseca podseća na limun, iako tako ne izgleda kada se posmatra sa Zemlje.
Ukupno 243 dana, onakvih kakvim ih mi poznajemo na Zemlji traje jedan dan na planeti Venera. Budući da je u pitanju planeta, koja se mnogo sporije okreće od naše planete, to 225 zemaljskih dana ukupno traje jedna godina na Veneri.
Mnogo puta smo čuli da u svemiru vlada potpuna tišina. Razlog je odsustvo vazduha. Međutim, uz pomoć svetlosti i radio talasa moguće je čuti kakav je tačno zvuk prisutan u svemiru.
Iako na nebu golim okom možemo da vidimo mnoštvo zvezda, to je tek manji deo njih koje sadrži svemir. Procenjuje se da zvezda u vasioni ima mnogo više nego što ima zrnaca peska u svim pustinjama na planeti Zemlji.
Ono što je ostalo od nekada masivnih zvezda koje su eksplodirale naziva se neutronska zvezda. Kolika je njihova težina jasno pokazuje podatak da oko četiri milijarde tona teži samo jedna kafena kašičica te mase. Samim tim je jasno u kojoj meri je svemir fascinantan, kada je moguće da se u tako malom prostoru nalazi toliko velika masa.
I na Marsu i na Mesecu je otkrivena voda. Doduše zamrznuta.
Kao jedno od događanja u svemiru, koje se smatra najekstremnijim izdvaja se velika crna pega na planeti Jupiter. U pitanju je džinovska oluja, koja traje duže od tri stotine godina. Njena osnovna karakteristika jeste vetar, čija brzina se procenjuje na više od 400 kilometara po času.
Visina od 22 kilometra čini Olimpus Mons najvišim vulkanom u vasioni. Nalazi se na Marsu i ima prečinik veći od šest stotina kilometara. Upravo te dimenzije ga čine najvećim vulkanom u čitavom Sunčevom sistemu.
Okarakterisan je kao jedna od najlaganijih planeta, zbog odnosa helijuma i vodonika, što čini Saturn planetom koja bi u teoriji mogla da pluta u vodi.
Minus 272 stepena Celzijusa je temperatura u maglini Bumerang. Budući da je to temperatura koja je samo jedan stepen viša od apsolutne nule, to je u pitanju najhladnija lokacija u čitavoj vasioni.
Iako sa zemlje tako izgleda, zvezde ne emituju samo beličastu svetlost. Zapravo, od temperature koju imaju će i zavisiti koju boju svetlosti će emitovati. One koje su toplije emituju belu ili, pak svetlost plave boje, dok narandžastu ili crvenu emituju zvezde koje su hladnije.
Samo deset časova je potrebno planeti Jupiter da završi rotaciju. Zahvaljujući tako brzom okretanju, ova planeta može da pokrene izuzetno jake olujne sisteme, ali i stvara svojevrsnu izbočinu na ekvatoru.
Usled jakih grmljavina na Saturnu i Jupiteru dolazi do pretvaranja gasa metana u dijamante. Tako se neretko na tim planetama javljaju i pljuskovi dijamanata.
Postoje i planete koje nije baš tako lako uočiti i poznate su kao planete odmetnice ili lutajuće planete.
Oko 1.700 puta je UY Scuti veća od Sunčevog sistema. Upravo tolika veličina čini je najvećom zvezdom koja je do danas otkrivena.
Brzina vetrova na planeti Neptun može biti veća od 2.100 kilometara na sat.
Veličina Sunca se procenjuje kao idealna za život. Jer da je manje, tada ne bi moglo da emituje dovoljno toplote, a da je veće, to bi učinilo da se ugasi brže.
Snaga koju oslobađaju gama zraci je nemerljiva. Tada dolazi do izuzetno intenzivnog bljeska zračenja visoke energije. Iako postoji značajan broj vrsta gama zraka, oni se najčešće javljaju kada dođe do spajanja dve neutronske zvezde ili kada implodira jedna masivna zvezda.
Kadkakozasto.com/ B.A. / „Asia Pacific World School“
