Iako je srpski jezik izuzetno bogat, mnogi termini danas se usvajaju iz stranih jezika u izvornom obliku. Ponekad se transkribuju u duhu našeg jezika, ponekad ne. Jedan od takvih termina je i stiming, odnosno u izvornom obliku sa dva slova „m“ i to u varijanti stimming.
Sreća je da je u pitanju termin koji se istovetno izgovara i u izvornom obliku i transkribovan, pa u govoru nema greške, dok u pravopisu to nije slučaj.
Stimming šta znači?
Osim termina stimming, u govoru se može čuti i termin stims, koji ima istovetno značenje. Najjednostavnije bi bilo reći da je stiming svojevrsna samostimulacija.
Jednostavno, u pitanju je ponavljanje određenih pokreta ili određenih reči, odnosno zvukova. U tom smislu se stimming vrlo često sreće kod osoba sa autizmom, ali i kod onih kod kojih je dijagnostikovana hiperaktivnost ili određeni poremećaji u onašanju, odnosno smetnje u razvoju.
Iako se ne može reći da je stiming direktno vezan za autizam, ne može se osporiti da se takva vrsta samostimulacije javlja kod autističnih osoba. Zapravo se stimming može javiti kod svih, ali se kod osoba kod kojih je dijagnostikovan autizam može javiti u izraženijoj formi i u velikoj meri može uticati na kvalitet njihovog života.
Šta je stimming?
Sve prethodno navedeno jeste teorija i jasno ukazuje na to šta znači stimming. Međutim, logično se nameće pitanje kako se zapravo ta samostimulacija može manifestovati.
Iako se stiming kao pojava sreće kod gotovo svakog čoveka, ukoliko se otme kontroli, onda je potrebno utvrditi razlog i pristupiti odgovarajućem lečenju od strane stručnjaka.
Neke od najčešćih manifestacija stiminga kod gotovo svake osobe su:
- lupkanje prstima
- grickanje noktiju
- tapkanje dlanom ili stopalom
- uvijanje kose oko prsta
- neprekidno uključivanje i isključivanje hemijske olovke
Ukoliko se smatra da osoba kod koje je dijagnostikovan autizam primenjuje stimming, onda su manifestacije nešto drugačije.
Pored toga što mogu uključivati neke, da tako kažemo uobičajene radnje, kao što su recimo ponavljanje određenih reči ili izraza, okretanje u krug ili hodanje, ali i trčanje na vrhovima prstiju, te udaranje glavom o naslon kreveta i čupanje kose, te manifestacije mogu biti kod autističnih osoba i nešto agresivnije. Tada, osim udaranja glave, mogu uključivati i ujedanje ili udaranje, ali i intenzivno grebanje kože, pa čak i gutanje različitih predmeta, koji mogu dovesti život deteta ili odrasle osobe sa autizmom u opasnost.
Vrlo je važno stimming držati pod kontrolom kod autistične dece i starijih, te se obratiti za pomoć stručnjaku ukoliko postoji sumnja na ovakav poremećaj ponašanja.
