Imane Kelif je alžirska bokserka, koja je postala je zvezda u svetu boksa zahvaljujući svojim impresivnim nastupima i kontroverzama koje je prate.
Tokom svoje karijere, Kelif se suočavala sa mnogim izazovima, od početaka u ruralnom Alžiru do takmičenja na svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama. Njena odlučnost i talenat doveli su je do međunarodnog priznanja, ali i u središte medijske pažnje zbog optužbi koje se odnose na njen pol.
Na početku svoje karijere, Imane se suočavala sa porazima na svetskim prvenstvima, ali nije odustajala. Njen trud se isplatio 2021. godine kada je osvojila zlatnu medalju na Međunarodnom bokserskom turniru u Istanbulu, čime je postala jedna od najperspektivnijih bokserki u svojoj kategoriji. Nastavila je da se takmiči na Olimpijskim igrama, gde je predstavljala Alžir 2020. u Tokiju i 2024. u Parizu.
Iako je njen sportski uspeh neosporan, Imane Kelif se suočava sa kontroverzama koje prete da zasene njene sportske rezultate. Posebno se ističe spor sa italijanskom bokserkom Anđelom Karini, koji je izazvao burne reakcije javnosti i otvorio pitanje o tome ko zaista ima pravo da se takmiči u ženskim kategorijama?
Imane Kelif glavna tema OI Parizu
U jeku Olimpijskih igara u Parizu 2024, Imane Kelif postala je centralna tema nakon incidenta sa italijanskom bokserkom Anđelom Karini. Naime, Karini se povukla iz meča protiv Kelif nakon samo 45 sekundi, tvrdeći da su udarci koje je primila bili previše snažni za ženski boks. Ovaj potez izazvao je kontroverze, jer je Karini insinuirala da Kelif možda nije žena, već da je rođena kao muškarac.
Optužbe su se brzo proširile, a neki su doveli u pitanje pravednost takmičenja, s obzirom na moguće fizičke prednosti koje bi Kelif mogla imati ako je zaista rođena sa muškim hromozomima. Međutim, iako su ove optužbe izazvale veliku pažnju, nema konkretnih dokaza koji bi ih podržali. Mediji i javnost su se podelili, a Kelif je ostala u centru pažnje, braneći svoju čast i pravo da se takmiči.
Nakon incidenta, Kelif je dobila podršku od Alžirskog olimpijskog komiteta, koji je osudio “neetičko targetiranje” i “neosnovanu propagandu” usmerenu prema njoj. Komitet je potvrdio da su preduzete sve potrebne mere kako bi se zaštitilo njeno pravo na takmičenje na Olimpijskim igrama, naglašavajući da je Kelif prošla sve neophodne medicinske provere.
Angela Carini je kasnije izrazila žaljenje zbog kontroverze koju je izazvala. U izjavi za italijanske medije, ona je navela da je žao zbog svojih reči i da poštuje odluku Međunarodnog olimpijskog komiteta, koji je dozvolio Kelif da se takmiči.
Kratka biografija Imane Kelif
Imane Kelif rođena je 2. maja 1999. godine u Tiaret provinciji, Alžir. Odrasla je u ruralnoj sredini gde je prvobitno igrala fudbal, ali je kasnije prešla na boks. Zbog nedostatka lokalnih trening centara, često je morala da putuje u susedna sela kako bi trenirala. Njena ljubav prema boksu nije naišla na podršku njenog oca, koji je verovao da ovaj sport nije primeren za devojke.
Imani je započela svoju profesionalnu karijeru 2018. godine, takmičeći se na Svetskom prvenstvu za žene. Iako je izgubila u prvom kolu, nije odustala. Godine 2021. osvajanje zlatne medalje na Međunarodnom turniru u Istanbulu bila je prekretnica u njenoj karijeri. Predstavljala je Alžir na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. i sada u Parizu 2024.
Njena karijera bila je ispunjena usponima i padovima, uključujući i kontroverzu na Svetskom prvenstvu 2023. godine kada je diskvalifikovana zbog navodno visokih nivoa testosterona. Uprkos tome, Imane je nastavila da se takmiči, postavši prva alžirska bokserka koja je stigla do finala svetskog prvenstva, gde je osvojila srebrnu medalju.
Krajem 2023. godine, Kelif je prešla u profesionalne vode, započevši novu fazu svoje karijere u Singapuru. Njeni uspesi i kontroverze učinili su je jednom od najpoznatijih bokserki u svetu, dok se i dalje suočava sa pitanjima o svom identitetu i pravu na takmičenje.
Da li žene mogu da imaju muške hromozone?
Pitanje koje se često postavlja u kontekstu Imane Kelif i sličnih slučajeva jeste da li je moguće da žene imaju muške hromozome, odnosno XY hromozome? U medicini, ovo stanje je poznato kao Androgena insenzitivnost (AIS) ili, u ekstremnim slučajevima, kao interseksualnost. Osobe s AIS imaju XY hromozome, ali zbog rezistencije na androgene, razvijaju se kao žene.
Prvo, važno je razumeti da biološki pol nije jednostavan koncept koji se svodi samo na XY i XX hromozome. Postoji širok spektar varijacija u hromozomima, hormonima i anatomiji koje mogu rezultirati različitim fenotipskim izražavanjima. Na primer, osobe s AIS izgledaju i identifikuju se kao žene, iako imaju XY hromozome. Njihovo telo ne reaguje na testosteron, pa razvijaju tipične ženske karakteristike.
Drugi primer je Klinfelterov sindrom, gde osoba ima dodatni X hromozom (XXY). Osobe sa ovim sindromom imaju muške polne karakteristike, ali mogu imati i nizak nivo testosterona i povećane grudi. Slične varijacije uključuju Turnerov sindrom (X0), gde osobe imaju samo jedan X hromozom i XX male sindrom, pa imaju muške karakteristike, ali XX hromozome.
U kontekstu sporta, postavlja se pitanje pravičnosti kada su u pitanju takmičenja u ženskim kategorijama. Postoje mišljenja da osobe sa XY hromozomima i visokom koncentracijom testosterona mogu imati fizičku prednost u odnosu na osobe sa XX hromozomima. S druge strane, mnogi stručnjaci i aktivisti za ljudska prava tvrde da su svi ljudi jednaki i da treba poštovati prava osoba koje se identifikuju kao žene, bez obzira na njihove hromozome.
Kontroverza oko Imane Kelif i njenog prava da se takmiči u ženskim kategorijama ukazuje na složenost pitanja pola i sporta. Ako se dokaže da je rođena kao muškarac i da nije na terapiji ženskim hormonima, može se postaviti pitanje etičnosti njenog učešća u ženskim kategorijama. Sa druge strane, ako je rođena kao žena sa retkim poremećajem koji uključuje muške hromozome, prema principu jednakosti, ona treba da bude ravnopravan učesnik sa drugim ženama.