Olimpijske igre u Parizu već su na samom početku privukle pažnju javnosti ne samo zbog sportskih dostignuća, već i zbog brojnih kontroverzi. Ceremonija otvaranja, umesto da istakne sportiste, više je podsećala na muzički festival, slično kao Evrovizija.
Osim toga, izazvala je negodovanje među mnogim hrišćanskim vernicima, jer je uključivala performans koji su smatrali nemoralnim prikazom Tajne večere. Organizatori su negirali da se radilo o prikazu Tajne večere, ali to nije sprečilo burne reakcije.
Takođe, kontroverze su se proširile i na druge teme, uključujući identitet i pol Imane Kelif, što je izazvalo brojne diskusije i nesuglasice. Među svetlim trenucima su svakako bili uspesi sportista poput Jusufa Dikeča, koji je bez standardne opreme osvojio srebro u streljaštvu, te Zorane Arunović i Damira Mikeca, koji su doneli zlato Srbiji. Ipak, jedan od najkontroverznijih trenutaka ovih Igara bio je učešće Stivena van de Veldea, bivšeg osuđenika za ozbiljno krivično delo.
Ko je Stiven van de Velde?
Steven van de Velde je rođen 8. novembra 1994. godine u Holandiji. Od ranog detinjstva pokazivao je izuzetan talent i strast prema sportu, naročito odbojci na pesku. Njegova karijera počela je obećavajuće, sa nizom uspeha u juniorskim kategorijama, uključujući peto mesto na Svetskom prvenstvu za mlađe od 21 godine 2013. godine. Van de Velde je brzo privukao pažnju kao jedan od najperspektivnijih mladih igrača u ovom sportu.
Njegov prelazak u seniorsku konkurenciju bio je jednako impresivan. Sa uspehom je nastupao na međunarodnim turnirima, uključujući FIVB Beach Volleyball World Tour. Njegovi rezultati su se kontinuirano poboljšavali, što mu je omogućilo da se kvalifikuje za Olimpijske igre u Parizu 2024. godine. Kao član holandskog nacionalnog tima, Steven Van de Velde je postao prepoznatljivo ime među ljubiteljima odbojke na pesku.
Danas je oženjen čovek i otac.
Bivši silovitelj sada Olimpijac
Iako je njegova sportska karijera bila na uzlaznoj putanji, Stivenov život je doživeo ozbiljan preokret 2016. godine, kada je osuđen na četiri godine zatvora zbog silovanja dvanaestogodišnje devojčice u Velikoj Britaniji.
Incident se dogodio 2014. godine, kada je Stiven van de Velde imao 19 godina. Devojčicu je upoznao preko Facebook-a i potom otputovao u Veliku Britaniju, gde je počinio zločin u njenoj kući i to dok su njeni roditelji bili na poslu. Nakon gnusnog čina, Van de Velde je devojčici rekao da popije tabletu za dan posle, pokušavajući da prikrije svoje zločinačko delo. Po povratku u Holandiju, britanske vlasti su ga identifikovale i izdale nalog za njegovo hapšenje.
Nakon hapšenja i ekstradicije u Veliku Britaniju, suđenje je održano u Ejlsberiju, gde je Steven Van de Velde priznao krivicu za tri tačke optužnice za silovanje. Osuđen je na četiri godine zatvora, ali je nakon odsluženja 13 meseci u Engleskoj prebačen u Holandiju na dalji boravak u zatvor. Zbog dobrog vladanja i drugih faktora, pušten je na slobodu pre isteka kazne.
Po povratku u Holandiju, Stiven van de Velde je nastavio da se bavi profesionalnim sportom. Već 2017. godine počeo je postepeni povratak na međunarodnu scenu, pod nadzorom i uz podršku holandskih sportskih institucija.
Van de Velde je javno govorio o svom slučaju, izražavajući žaljenje i preuzimajući odgovornost za svoje postupke. “Napravio sam najveću grešku u svom životu i snosim posledice toga,” izjavio je za holandske medije.
Učešće na Olimpijskim igrama u Parizu donelo je dodatne komplikacije. Kako bi se izbegle moguće neprijatnosti i obezbedila sigurnost, Van de Velde nije smešten u Olimpijskom selu sa drugim sportistima, već van njega. Takođe, prati ga čak tri telohranitelja tokom njegovog boravka na Igrama, što dodatno naglašava kontroverzu njegovog prisustva na ovom prestižnom događaju.
Moralnost učešća Stivena van de Veldea na Olimpijskim igrama
Odluka da se Stiven van de Veldeu omogući povratak u sport izazvala je različite reakcije. Dok su neki smatrali da svako zaslužuje drugu šansu, drugi su verovali da osoba sa takvom prošlošću ne bi trebalo da bude na najvišim sportskim takmičenjima. Holandski olimpijski komitet i nevladine organizacije konsultovali su se sa stručnjacima kako bi procenili rizik od recidivizma i zaključili da je on veoma nizak. Uz podršku i nadzor, Van de Velde je uspeo da se vrati u sport, ali je svestan da će ova “crna tačka” uvek biti deo njegove biografije.
Pitanje moralnosti njegovog učešća na Olimpijskim igrama izazvalo je brojne polemike. Mnogi smatraju da, iako je odslužio svoju kaznu, njegovo prisustvo na tako prestižnom događaju kao što su Olimpijske igre šalje pogrešnu poruku.
Postavlja se pitanje kako se oseća žrtva, sada već odrasla osoba, gledajući ga na malim ekranima dok se takmiči za medalju.
Ova situacija podseća na večno pitanje – da li svako zaslužuje drugu šansu, i ako da, da li ta šansa treba da se pruži na najvećoj svetskoj sportskoj sceni? Dok su neki spremni da mu oproste, drugi smatraju da prisustvo osobe sa takvom prošlošću nije u skladu s vrednostima Olimpijskih igara.
Olimpijske igre u Parizu sigurno su se pokazale kao događaj prepun kontroverzi, ne samo u sportskom, već i u etičkom smislu. Ostatak Igara obećava da će biti jednako zanimljiv i izazovan, dok se rasprava o moralnim pitanjima nastavlja.