Činilo se da je u mladosti trebalo da nastavi sa klasičnom vojnom karijerom, karakterističnom za pripadnike aristokratije tog doba, ali je Lafajet ipak odlučio da krene nekim drugim putem.
Istorijski je upamćen kao revolucionar i državnik, ali i heroj i pripadnik masonske lože toga doba.
Posebno je zanimljivo njegovo puno ime, koje je u to doba bilo izuzetno dugo i glasilo je Mari-Žozef Pol Iv Rop Žilber di Motje (fr. Marie-Joseph Paul Yves Roch Gilbert du Motier) ili jednostavno markiz de Lafajet (fr. marquis de Lafayette).
Markiz de Lafajet – biografija ukratko
Porodica u kojoj je rođen Lafajet mogla je da se podiči precima, koji su u svoje vreme bili slavni. Upravo zato su mnogi verovali da će i on imati klasičnu vojnu aristokratsku karijeru.
Rođen je 6. septembra 1757. godine u mestu Šavanijak Lafajet na području Gornje Loare u Francuskoj. Preminuo u Parizu 20. maja 1834. godine.
Kada je imao samo 19 godina, otkrio je slobodarske ideje. Budući da mu je otac stradao tokom Sedmogodišnjeg rata i to od strane britanske sile, Lafajet je želeo da se osveti za njegovu smrt. Zato je napustio francusku vojsku i krenuo u Ameriku, prethodno kupivši brod. Tamo se pridružuje vojsci, kojom je komandovao Džordž Vašington.
Čin general-majora u Kontinentalnoj armiji je stekao 1777. godine. U bici kod Brendivajna je ranjen, posle čega mu Džordž Vašington daje komandu nad jednom divizijom.
Na kratko je tokom 1779. godine posetio rodnu Francusku, ali se već godinu dana kasnije vratio u Ameriku. Lafajet je zatim uzeo je učešće u bici u Virdžiniji, kod Jorktauna 1781. godine.
Kasnije godine
Po zaršetku Američke revolucije, Lafajet se izuzetno zalagao za ukidanje ropstva, a postao je i veliki zagovornik pravdoljubivih ideja, usmerenih na poboljšanje socijalnog statusa ljudi toga doba.
Zajedno sa Tomasom Džefersonom je uzeo učešće i u stvaranju Deklaracije o pravima čoveka i građana, objavljenom 1789. godine. Upravo ta deklaracija se smatra izuzetno značajnom za prvi Ustav u tadašnjoj Francuskoj, a imala je uticaja i na početak Francuske revolucije.
Zanimljivosti o Lafajetu
- Obilato je podržavao revolucije drugih naroda, naročito na području Evrope i Južne Amerike.
- Bio je veliki protivnik samice i smrtne kazne.
- Lafajet je važio za osobu koja je izuzetno podržavala prava žena i njihove ciljeve.
- Kada je poslednji put boravio u Americi, čak četiri dana su ljudi slavili njegov dolazak, čime su pokazali koliko je ovaj američki general francuskog porekla bio značajan i poštovan.
- Ostao je upamćen i po tome što je tokom te poslednje posete tadašnjoj Americi bio prvi koji se u isto vreme sastao i sa tadašnjim američkim predsednikom i sa prethodnim.
- Mnogi koledži u Americi toga doba su nazvani Lafajet, njemu u čast.
- Američki kongres je 7. avgusta 2002. godine zvanično proglasio markiza de Lafajeta počasnim građaninom Sjedinjenih Američkih država.
- U američkom koledžu Lafajet se danas čuva i mač ovog Francuza, koji je nosio 1792. godine i koji mu je oduzet. Zanimljivo je pomenuti da se u vreme dodele diploma, ali i tokom nekih drugih značajnih događaja taj mač iznosi.
- Veliki tržni centar u glavnom gradu Francuske nosi naziv po njemu, dok u Beogradu postoji Lafayette kabare klub i restoran, koji je jedan od posećenijih beogradskih ugostiteljskih objekata.
Kadkakozasto.com / B.A. / „Lafayette koledž“
