Nije tako jednostavno razgovarati sa čovekom, koji je ušao u petu deceniju, a koji je uspeo nešto što su mnogi pre njega pokušavali, ali nisu uspeli u tolikoj meri.

Gospodin Vasilios E. Proveleggios je Srbin, ali i Grk.

Poreklo porodice Proveleggios

Rođen je 1978. godine u Kosovskoj Mitrovici i uvek sa ponosom ističe taj momenat. Njegova porodica vodi poreklo iz grada Smirne, u Maloj Aziji. Danas je to jedno od poznatijih turskih letovališta, ali u vreme kada su u Smirni živeli članovi porodice sagovornika portala San, bio je to grad za ponos. Jedan od retkih u tom delu sveta, u kome je postojala ne samo škola za devojke, nego i brojne kulturne institucije, koje su svojim delovanjem ostavile značajan trag u istoriji Grčke.

A onda se desio genocid…prema procenama, turske snage su 20-ih godina prošlog veka ubile više od 350.000 Grka sa područja Male Azije i Ponta, ali i Jermena i drugog hrišćanskog stanovništva.

U želji da spasu goli život, članovi porodice Proveleggios iz Smirne se ukrcavaju na jedan od brodova i odlaze u atinsku luku Pirej. Sudbina im, čini se nije bila ni tada naročito naklonjena, pa silom prilika kreću put Srbije. Slučaj ili Božija promisao, tek život nastavljaju u Kosovskoj Mitrovici, gde je rođen i naš sagovornik. 

Prijateljstvo između dva naroda

Vasilios E. Proveleggios danas živi i radi u Beogradu. Pored toga što je predsednik Udruženja Grci Srbije i Građanske stranke Grka Srbije, aktivno učestvuje u radu Nacionalnog saveta grčke nacionalne manjine u Srbiji i Fondacije grčke nacionalne manjine u Srbiji. Upravo on je neko, koga mnogi ljubitelji Grčke smatraju sinonimom tradicionalnog grčko-srpskog prijateljstva.

Da li su Grci i Srbi zaista prijatelji ili je to ipak mit?

Pre nego što dam odgovor na ovo pitanje, podsetiću vas da je Grčka jedna od retkih zemalja sa kojima Srbija nikada nije bila u sukobu. Nije zgoreg, u tom smislu ni da se setimo kneza Mihaila Obrenovića, koji je bio prvi koji je pokrenuo ideju sklapanja Balkanskog saveza, u drugoj polovini 19. veka, a koji je naravno uključivao i Grčku.

Ne bi trebalo da zaboravimo ni događaje iz novije istorije, poput pomoći grčkog naroda tokom ratova 90-ih i bombardovanja Srbije, kao ni herojski čin gospodina Ricudisa. A to je tek manji deo priče o privrženosti dva bratska naroda. Tako da je moj odgovor na vaše pitanje, da. Grci i Srbi jesu zaista prijatelji i to tradicionalno prijateljstvo i bratski odnos neguju i dalje i negovaće ga i ubuduće. 

Znamo da ima i onih koji ne misle baš tako. Kako reagujete kada čujete nešto negativno o Grcima?

Kao Srbin grčkog porekla ne mogu da reagujem pozitivno kada čujem nekog iz Srbije da govori o Grcima u negativnom kontekstu. Isto važi i kada čujem od Grka da nemaju lepo mišljenje o Srbima. Ipak mislim da i ako se to desi, posledica je neobaveštenosti o zajedničkoj istoriji naša dva naroda, koja traje i trajaće. 

Aktivnosti Udruženja Grci Srbije

Predsednik ste Udruženja Grci Srbije. Da li nam možete predstaviti aktivnosti koje imate?

Nakon osnivanja Građanske stranke Grka Srbije, logičan sled je bio i osnivanje jednog takvog udruženja, koje za cilj ima promociju najpre kulturnih, a zatim i obrazovnih aktivnosti, te jačanje tradicionalno prijateljskih i bratskih veza između naša dva naroda na različitim poljima. 

U prethodne tri godine, Udruženje Grci Srbije ostvaruje saradnju sa Ministarstvom prosvete Republike Grčke i svim zainteresovanima pruža mogućnost da nauče grčki jezik. Moram da priznam da smo svi bili oduševljeni toliko velikim odzivom da smo u jednom trenutku u šali pominjali da će svi Srbi naučiti grčki. 

Pored škole grčkog jezika, nastojimo da još više ojačamo veze između Grčke i Srbije kroz bratimljenje zainteresovanih škola, opština i gradova. Trudimo se da, koliko je u našoj moći, budemo na usluzi i građanima Srbije i građanima Grčke, bez obzira da li je u pitanju neka „problematična“ ili krajnje pozitivna situacija. I moram da priznam da smo sa uspehom izašli iz svih takvih situacija. 

Grčka u doba pandemije

U prethodnom periodu Grčka je u nekoliko momenata zatvarala svoje granice? Mnogi Srbi su imali vrlo ružno mišljenje o takvim odlukama? Kako ste vi to videli?

Nije mi bilo uopšte prijatno. Ni najmanje. Baš zato što me ljudi vide kao nekoga ko predstavlja Grčku u našoj zemlji. Bilo je i onih koji su me pitali „kada će ti tvoji Grci da otvore granicu“, ali i onih od kojih sam mogao da čujem da „nikada više neće da kroče u Grčku“ posle svega.

Istina je naravno uvek negde između. Oni malo trezveniji bili su svesni aktuelne situacije i strpljivi. Pritom ne mislim samo na Srbe, nego i na Grke. Bilo je važno zaštititi maksimalno stanovništvo i Grci su to radili, kao i Srbi uostalom. Ne vidim ništa loše u tome, ali mi je jasno da način na koji su plasirali promene mera nije naišao na dobar prijem. Posebno što su se na društvenim mrežama mogle pročitati u tom periodu često netačne informacije, koje nisu donele ništa dobro, osim što su uticale na to da Grčka bude okarakterisana kao zemlja u kojoj Srbi nisu dobrodošli, što je zaista daleko od istine.

Zato smo mi iz Udruženja Grci Srbije i Građanske stranke Grka Srbije posebno zahvalni medijima u Srbiji, koji su nam često davali prostora da predstavljamo isključivo informacije zvaničnih institucija, što je nadam se bilo od koristi srpskim turistima u tom periodu.

Grčko – srpsko prijateljstvo

Kakvi su vam planovi po pitanju predstojećih izbora u Srbiji?

Iako smo imali dobru volju i veliku želju, zbog problema tehničke prirode nismo uspeli da se pripremimo ove godine za izlazak na izbore. Naše aktivnosti se svakako nastavljaju i u tom pravcu, tako da osim jačanja strukture Građanske stranke Grka Srbije i rada na tome da upoznamo ljude sa našim aktivnostima, nastavljamo saradnju sa političkim subjektima u obe zemlje i nadamo se da ćemo u nekom trenutku uzeti još aktivnije učešće u političkom životu Srbije. 

Šta biste izdvojili kao najveću „muku“ kada je u pitanju grčko-srpsko prijateljstvo?

Neinformisanost obe strane je definitivno prvo što mi pada napamet kada je u pitanju ta tema.

Sa jedne strane imamo Srbe, koji nisu upoznati sa mnogim dobrim delima naše grčke braće, već ih isključivo posmatraju kao domaćine tokom letnjeg odmora. Sa druge strane imamo Grke, koji u velikoj meri i ne znaju koliko su zapravo Srbi njima naklonjeni.

Zato se Udruženje Grci Srbije na prvom mestu trudi da kroz aktivnosti u grupi Grčka i Srbija – Ελλάδα και Σερβία na društvenoj mreži Facebook osvetli upravo te momente, koji će mnogima biti zanimljivi. Priznajem da i mi iz Udruženja mnoge stvari nismo znali, ali istraživanjem smo došli do neverovatnih podataka, koji pokazuju svu dubinu i značaj bratski odnosa naša dva naroda. I upravo te ìnformacije i delimo sa svim članovima grupe. Takođe, na sajtu Udruženja Grci Srbije www.grckaisrbija.com pišemo o tome, a u planu nam je i izdavanje časopisa koji će se baviti upravo Grčkom i Srbijom, kao i jačanjem veza između naše dve zemlje na kulturnom, privrednom i turističkom planu.

Grci i Srbi

Da li Grci dolaze u Srbiju turistički u meri u kojoj Srbi to čine kada je u pitanju Grčka?

Poznato je da srpski turisti rado letnji u Grčkoj. Mnogi od njih se tamo osećaju kao kod svoje kuće i zato i biraju grčka letovališta, iako možda i nisu nekad oduševljeni nekim detaljima. Ali biraju da tamo letuju najpre zato što osećaju da su dobrodošli. 

Upravo zato Grci takođe dolaze u Srbiju. Organizuju se kraći izleti, ali uglavnom uključuju Beograd, Novi Sad i još po koji srpsku grad. Razlog za to je uglavnom nedovoljna promocija turističkih potencijala Srbije u Grčkoj, što je još jedna od aktivnosti kojoj će Udruženje Grci Srbije u narednom periodu svakako posvetiti pažnju.

Za kraj, šta biste poručili svima onima koji smatraju da je tradicionalno grčko-srpsko prijateljstvo izmišljotina?

Umesto zaključka

Predsednik Vlade Grčke tokom Prvog svetskog rata, gospodin Elefterios Venizelos je odbio ponudu Nemačke da prekine savezništvo sa Srbijom rečima: „Grčka je suviše mala zemlja da bi učinila tako veliku podlost“.

Mislim da je to ključna rečenica, koju je utkao u grčki i srpski narod, koji i danas razvija ovo tradicionalno prijateljstvo. 

Svima onima koji imaju drugačije mišljenje bih poručio da se bolje informišu… da pročitaju više o saradnji „Crvenog krsta“ Grčke i Srbije tokom ratova 90-ih prošlog veka… da se raspitaju o tome kada su u Atini bile najveće demonstracije i zbog čega, odnosno zbog kog naroda… da čuju priču grčkih i srpskih porodica koje vezu neraskidive veze… da saznaju ko je u Beogradu zaslužan za postavljanje spomenika „Pobednik“… da se raspituju ko je išao da da krv tokom požara u Maniju kod Atine, ne bi li tako pomogao ljudima… da prošetaju do Dunavske ulice u Beogradu i vide mural koji je Građanska stranka Grka Srbije poklonila gradu u znak sećanja na herojski čin gospodina Ricudisa… da posete Srpsko vojničko groblje u Solunu ili Grčko vojničko groblje u Pirotu… I u krajnjoj liniji, da pitaju svoje prijatelje i poznanike iz obe zemlje šta misle ejdni o drugima.