Šta je kreatin i zašto je dobar?

Podeli

U svetu sportske ishrane i fitnesa, retko koji suplement zavređuje toliko pažnje kao kreatin. Poznat po svojim izvanrednim sposobnostima povećanja snage, izdržljivosti i mišićne mase, kreatin je postao gotovo obavezan dodatak za mnoge sportiste, bodibildere i one koji teže poboljšanju kondicije.

Šta tačno čini ovu supstancu tako posebnom? Zašto je kreatin, koji se prirodno nalazi u našem telu i u hrani koju jedemo, postao tako popularan u obliku suplementa? I kako je ovaj molekul, koji ima korene u osnovnim biohemijskim procesima našeg tela, postao revolucionarni alat za povećanje sportskih performansi?

Pre nego što zaronimo u specifične beneficije i primene kreatina, važno je razumeti njegovu osnovnu biološku funkciju i ulogu koju igra u energetskim sistemima našeg tela. Kao most između ishrane, sporta i nauke, kreatin predstavlja savršen primer kako napredak u biomedicinskim istraživanjima može imati direktne, praktične implikacije na svakodnevni život i performanse.

Šta je kreatin?

Organska kiselina koja igra ključnu ulogu u proizvodnji energije u ćelijama, naziv kreatin potiče od grčke reči kreas, što znači meso. Sve to i nije iznenađujuće, budući da je prvi put izolovan iz mišićnog tkiva u 19. veku.

sta je keratin
Pexels / ready made

Kreatin je derivat tri aminokiseline: arginina, glicina i metionina. Ovaj proces biosinteze odvija se u dva koraka, prvo u bubrezima, gde arginin i glicin reaguju da formiraju guanidinoacetat, a potom u jetri, gde metionin donira metil grupu da se formira kreatin.

Iako je kreatin prvi put izolovan iz mišića, on se može pronaći i u drugim delovima tela. Oko 95% ukupnog kreatina u ljudskom telu nalazi se u skeletnim mišićima, dok preostalih 5% možemo pronaći u mozgu, srcu i testisima.

Na osnovnom nivou, kreatin funkcioniše kao rezervoar za brzo oslobađanje energije. Kada naše telo brzo treba energiju, kao što je to slučaj prilikom dizanja tegova ili sprinta, oslanja se na fosfokreatin, oblik kreatina koji je pohranjen u mišićima. Fosfokreatin donira fosfatnu grupu adenozin-difosfatu (ADP) kako bi formirao adenozin-trifosfat (ATP), primarni energetski molekul u telu. Ovaj proces omogućava brzu regeneraciju ATP-a, što je od suštinskog značaja za kratkotrajne, visoko-intenzivne aktivnosti.

I mada naše telo proizvodi kreatin, takođe ga unosimo kroz ishranu, posebno kroz crveno meso i ribu. Na primer, kilogram govedine sadrži oko 5 grama kreatina. Međutim, kuvanje može smanjiti količinu kreatina u hrani, pa mnogi ljudi odlučuju uzimati kreatin kao suplement kako bi osigurali optimalni unos.

Njegova ključna uloga u proizvodnji energije čini ga nezamenjivim alatom za poboljšanje performansi, ali njegova priča se ne završava samo na mišićima.

Kako kreatin funkcioniše?

Kada se kreatin pominje u kontekstu sportskih performansi, njegova uloga često se svede na povećanje snage i izdržljivosti.

Kao što smo ranije pomenuli, kreatin igra ključnu ulogu u fosfokreatinskom sistemu, jednom od tri glavna energetska sistema u našem telu. Ovaj sistem je od suštinskog značaja za aktivnosti visokog intenziteta koje traju vrlo kratko. Kada mišići izvode brze, eksplozivne pokrete, ATP (adenozin-trifosfat) je izvor energije koji se najbrže koristi. Kako se ATP troši, ostavlja ADP (adenozin-difosfat). Kreatin, tačnije fosfokreatin, donira fosfatnu grupu ADP-u, pretvarajući ga ponovo u ATP i omogućavajući mišićima da nastave da rade na visokom nivou.

Jedan od najvidljivijih efekata suplementacije kreatinom je povećanje volumena mišića. Kreatin privlači vodu u mišićnu ćeliju, povećavajući njenu hidrataciju, što može dovesti do povećanja mišićne mase, ali važno je napomenuti da to nije samo “voda u mišićima”. Povećana hidratacija mišića može podstaknuti sintezu proteina i smanjiti njihovu razgradnju, što može doprineti stvarnom rastu mišića.

Ipak, koliko god bio dobar za organizam, kreatin može imati i negativne efekte. Kreatin može pomoći u očuvanju energetske ravnoteže u mozgu, što može biti korisno u uslovima smanjenog snabdevanja energijom ili povećane potražnje.

Osim direktnih energetskih uloga, kreatin može uticati na niz ćelijskih procesa koji podržavaju rast mišića, što uključuje povećanje nivoa ćelija ažnih za rast i oporavak mišića, modulaciju upalnih procesa i uticaj na nivoa različitih hormona i rastućih faktora koji su uključeni u anabolizam mišića.

Kako telo koristi kreatin?

Kada se unosi kao suplement, kreatin se prvo mora “napuniti” u mišićima pre nego što postane efikasan, pa je to i razlog zašto mnogi režimi suplementacije kreatinom uključuju fazu punjenja, tokom koje se unosi veća količina kreatina, nakon čega sledi faza održavanja sa manjom dozom.

Svakako da način na koji kreatin funkcioniše nije samo površinska priča o energetskim sistemima. Njegova uloga u telu je mnogo složenija, obuhvatajući sve od osnovne proizvodnje energije do fine regulacije ćelijskih procesa koji podržavaju mišićni rast i funkciju mozga.

Kreatin – sigurnost upotrebe i nuspojave

Kao jedan od najčešće proučavanih dodataka ishrani na svetu, kreatin je bio predmet mnogih istraživanja.

Dugogodišnje istraživanje kreatina ukazuje na to da je njegova dugoročna upotreba bezbedna za većinu ljudi. Ispitivanja koja prate osobe koje uzimaju kreatin više meseci ili čak godina nisu pokazala značajne negativne efekte na bubrege, jetru ili kardiovaskularni sistem kod zdravih osoba.

Iako je kreatin generalno smatran bezbednim, kao i svaki dodatak ishrani, može uzrokovati nuspojave kod nekih osoba, a to mogu biti:

  • bolovi u stomaku i dijareja
  • dehidratacija i grčevi mišića
  • povećanje telesne mase
  • interakcija sa lekovima i stanjima

Preporučene doze

Da bi se minimizirao rizik od nuspojava, važno je pridržavati se preporučenih doza. Faza punjenja, iako nije obavezna, obično uključuje unos od 20 grama kreatina dnevno kroz period od 5 do 7 dana, podeljenih u nekoliko doza.

Nakon toga, preporučena doza održavanja je oko 3 do 5 grama dnevno.

Dok je kreatin široko priznat kao bezbedan dodatak za većinu ljudi, kao i svaki suplement, može imati potencijalne nuspojave. Ključ je u tome da se informišete, pridržavate se preporučenih doza i, ako imate postojeće zdravstvene probleme ili uzimate lekove, konsultujete se sa zdravstvenim stručnjakom pre upotrebe.


Podeli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *