Potpisivanjem Šengenskog sporazuma u blizini istoimenog grada u Luksemburgu dana 14. juna 1985. godine dovelo je do stvaranja Šengen zone ili, jednostavno Šengena. Zahvaljujući potpisivanju tog međunarodnog sporazuma pojednostavljeno je putovanje Evropom.
Osnovni cilj koji je Šengenski sporazum imao jeste da se postepeno ukinu provere na zajedničkim granicama država koje su članice Ekonomske unije (njih ukupno 27 na evropskom tlu), zemalja Beneluksa (Kraljevina Holandija, Kraljevina Belgija i Veliko vojvodstvo Luskemburga), kao i Republike Francuske i Republike Nemačke. Otvoreni balkan,
Pet godina nakon potpisivanja ovog sporazuma doneta je i dodatna odluka, koja se odnosila na potpuno ukidanje svih kontrola na granicama među zemljama potpisinicama. Dodatna odluka se odnosila i na uvođenje vizne politike koja bi trebalo da bude zajednička za sve države potpisnice Šengenskog sporazuma.
Šta je Šengen?
Najjednostavnije bi bilo reći da je Šengen ili Šengenska zona teritorija određenih evropskih zemalja, koje su potpisnice Šengenskog sporazuma. Na granicama tih zemalja nema granične kontrole za stanovnike zemalja Šengena.
Postoji takođe i Mali Šengen, poznat i kao Otvoreni Balkan. Reč je o zajedničkoj ekonomskoj zoni balkanskih zemalja i to kako Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, tako isto i Republike Albanije.
Zanimljivo je pomenuti i to da nisu sve zemlje koje su članice Evropske unije ujedno i članice Šengena. Tačnije od njih 27, koliko ih broji EU, njih 25 su u okviru Šengen zone. U pitanju su Republika Kipar i Republika Irska. Što se Kipra tiča, on ima zakonsku obavezu da se u nekom trenutku pridruži Šengen zoni, dok je Irska, sa svoje strane iskroistila pravo da odbije pridruživanje Šengenu, pa primenjuje svoju viznu politiku.
Počev od 31. marta 2024. godine su se i Republika Rumunija i Republika Bugarska pridružile Šengen zoni. Međutim, njihovo pridruživanje se najpre odnosilo na pomorsku i vazdušnu granicu, da bi se kopnenim granicama zvanično pridružile Šengenu počev od 1. januara 2025. godine.
Ukupna površina Šengena se procenjuje na nešto više od 4,3 miliona kvadratnih kilometara. Na tom pdoručju živi skoro 420 miliona ljudi, kojima su putovanja značajno olašana na teritoriji cele Šengen zone. Međutim, vizne olakšice ipak ne važe i za stanovnike država koje nisu deo Šengena, među kojima je i naša zemlja.
Zemlje Šengen zone
Ukupno je 27 država na evropskom tlu koje su potpisivanjem Šengenskog sporazuma postale deo Šengen zone.
Šengenska zona obuhvata teritoriju sledećih država: Belgija, Danska, Nemačka, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Mađarska, Italija, Litvanija, Letonija, Malta, Lihtenštajn, Holandija, Luksemburg, Poljska, Norveška, Austrija, Slovačka, Češka, Portugalija, Island, Španija, Slovenija, Hrvatska, Švajcarska, Švedska.
Šengen zona pravila
Već godinama unazad se pominje viza za Šengen, ali i taksa za Šengen, koja će se odnositi na stanovnike svih onih zemalja koje nisu deo Šengenske zone. Među tim zemljama je i Republika Srbija, što znači da će svi putnici iz naše zemlje biti u obavezi da se tih pravila pridržavaju ubuduće.
Da ne bude zabune, Šengen zona je jedno, a Evropska unija drugo. Kada govorimo o planiranom uvođenju takse za putovanja, govorimo o teritoriji Evropke unije, a ne o taksi za putovanje Šengen zonom, gde bi trebalo da počnu da se primenjuju dva sistema i to:
- EES – sistem ulaska/izlaska sa teritorije EU
- ETIAS – Evropski sistem za informacije i odobrenje putovanja
Iako je uvođenje takse za putovanja u EU najavljivano nekoliko puta, dolazilo je do odlaganja. U trenutku pisanja ovog teksta (februar 2025. godine) najava je da će se taksa za putovanja u EU naplaćivati počev od maja ove godine. Prema tim najavama, plaćanje će biti jednokratno i to u iznosu od 7 evra. Predviđeno je da će taksa za putovanja u EU važiti dve godine, prema informacijama sa sajta „Eupravozato“.
Viza za Šengen
Stanovnicima zemalja koje nisu deo Šengen zone je mahom potrebna viza za Šengen, ali stanovnicima Republike Srbije koji imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji naše zemlje i srpsko državljanstvo, za većinu država Šengena nije potrebna viza. Obično se to odnosi na boravak u trajanju do 90, odnosno najviše 180 dana.
Na zvaničnom sajtu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije su dostupne precizne informacije o tome da li je viza za Šengen potrebna i pod kojim uslovima za svaku od zemalja Šengen zone.
