Holivud je mesto u kojem se snovi ostvaruju, ali i grad u kojem stvarnost zna da bude brutalnija od bilo kog scenarija. Usred luksuznih kuća, skupih žurki i ljudi koji su “samo korak” do slave, dogodila se jedna priča koja je zaledila krv i najtvrđima. To nije bio film. Bila je to stvarnost koju niko nije želeo da pogleda u oči.
Ešli Elerin bila je mlada, lepa i ambiciozna. Imala je tek 22 godine kada je brutalno ubijena u svom domu u Los Anđelesu. Njena smrt nije bila nesrećan slučaj, niti izolovani incident. Bio je to deo većeg, jezivog obrasca. Delo čoveka koji je godinama hodao slobodan, neprimetan, dok je za sobom ostavljao tela.
Njeno ubistvo je ušlo u medije i zbog toga što je u trenutku smrti bila u neobaveznoj vezi s mladim glumcem Eštonom Kučerom, koji je kobne večeri trebalo da je pokupi da odu u izlazak. Međutim, priča je mnogo dublja od površne veze s poznatima. Ešli nije bila poznata javnosti sve do trenutka kada je izgubila život.
U središtu ovog slučaja nalazi se čovek kojeg je FBI kasnije nazvao Hollywood Ripper. Za medije je bio serijski ubica, ali za svoje žrtve bio je mnogo jednostavniji. Bio je muškarac iz komšiluka koji se nikada nije isticao.
Ko je bila Ešli Elerin?
Rođena 1979. u Severnoj Kaliforniji, Ešli je u Los Anđeles stigla s velikim planovima. Studirala je modni dizajn i radila kao studentkinja honorarno na različitim događajima u industriji zabave. Bila je deo mladog, urbanog društvenog kruga. Njena kuća u Holivudu postala je mesto okupljanja umetnika, glumaca i prijatelja. Nije glumila u filmovima, ali je bila dovoljno blizu da je svet slave skoro dotakao.
Ešton Kučer, tada u usponu nakon serije That ‘70s Show, bio je jedan od njenih poznanika s kojima je izlazila. Iako njihova veza nije bila ozbiljna, veče njenog ubistva planirali su da izađu zajedno. Ešton je zakasnio, zatekao zaključana vrata i, misleći da ga je Ešli jednostavno ignorisala, otišao, ne znajući da se iza tih vrata već nalazilo njeno beživotno telo.
Ešelin društveni život, otvorenost i prijateljski karakter bili su ono što ju je činilo posebnom. I možda upravo ta otvorenost ju je koštala života. Jer dok je ona mislila da poznaje ljude oko sebe, jedan od njih je sve vreme posmatrao iz senke.
Ubistvo Ešeli Elerin
Veče 21. februara 2001. trebalo je da bude obično. Ešli je planirala da izađe s prijateljima. Kučer je oko 22:45 došao do njene kuće, pozvonio, ali nije bilo odgovora. Svetla su bila ugašena. Pomislio je da je već otišla i otišao je dalje.
Sutradan, njena cimerka je ušla u kuću i zatekla prizor koji bi mnogi želeli da izbrišu iz pamćenja. Ešli je pronađena mrtva u kupatilu.
Ubica ju je napao s leđa i izbo nožem čak 47 puta. Rane su bile duboke i precizne, a zločin je bio počinjen s tolikom brutalnošću da je ukazivao na nešto mnogo više od impulsa. Bio je to ritual.
Policija nije odmah imala osumnjičenog. Kuća nije imala znake provale. Nije bilo ukradenih stvari. Ubica je znao gde ide, znao je kad dolazi i znao je da je sama. Sve je bilo planirano.
Hollywood Ripper: U glavi serijskog ubicе
Godinama kasnije, nakon dodatnih istraga i DNK dokaza, otkriven je pravi identitet ubice. Njegovo ime je bilo Majkl Gerduljo. Radio je kao klimatizacijski tehničar, bio povučen i delovao neupadljivo. Živeo je u blizini Ešli i postepeno je pratio njen život. Kuda ide, s kim se viđa, kada ostaje sama.
Ono što je posebno uznemirujuće jeste da Ešli nije bila jedina. Gerduljo je bio povezan s najmanje još tri brutalna ubistva žena: Trisi Pak u Ilinoisu 1993, Marije Brun u Kaliforniji 2005, i mlade žene po imenu Mišel Marfi 2008. koja je jedina preživela njegov napad i čiji je DNK pomogao da se svi slučajevi povežu.
U suštini, Gerduljo nije bio impulsivan ubica. Njegovi zločini su bili rezultat opsesivnog praćenja, planiranja i hladne egzekucije. Nije napadao iz besa. Napadao je iz osećaja kontrole. Bio je predator.
Suđenje Hollywood Ripper-u koje je šokiralo Ameriku
Tek 2019. godine, skoro dve decenije nakon Ešline smrti, Gerduljo je konačno osuđen za dva ubistva i jedan pokušaj. Suđenje je bilo medijski praćeno, posebno zbog svedočenja Eštona Kučera, koji je ispričao da je bio kod Ešline kuće veče kada je ubijena i da je kroz prozor video ono za šta je mislio da je prosuto vino na tepihu.
To “vino” je, kako se ispostavilo, bila krv. Suđenje je otkrilo Gerduljovu hladnokrvnost i nepostojanje ikakvog kajanja. U julu 2021. osuđen je na smrtnu kaznu. Sudija je njegovu kampanju ubistava opisao kao psihološki teror i brutalnu egzekuciju i istakao da nema nikakve sumnje da je ovaj čovek zlo koje hoda.
Ostaje pitanje kako je jedan takav čovek mogao da godinama prolazi neopaženo. Odgovor možda leži u činjenici da je delovao normalno. Tiho, neupadljivo, kao neko ko vam popravi klimu i ode. U tome je bio najopasniji.
Danas, više od 20 godina nakon njene smrti, Ešlino ime ne spominje se zbog poznanstva s glumcima, niti zbog glamura Holivuda. Spominje se jer je postala simbol nečeg mnogo dubljeg. Podsetnik na to koliko lako naizgled bezopasni ljudi mogu biti monstruozni. Koliko žene često žive pod pretnjom, a da toga nisu ni svesne.
Njena smrt otvorila je pitanje bezbednosti, ali i razotkrila stvarnost Holivuda, onu koja nema reflektore. Grad pun ljudi koji sanjaju, ali i onih koji posmatraju iz senke, čekajući da se vrata nečijeg doma otvore. Ešli je živela život pun planova, prijatelja i budućnosti. Sve to je nestalo za nekoliko minuta.
Ne zato što je pogrešila. Ne zato što je bila nepažljiva. Već zato što je neko odlučio da joj oduzme pravo da postoji.
