Grad koji ne izgleda kao ostatak Srbije, ne zvuči isto, Novi Pazar i ne funkcioniše po istim obrascima. Smešten u dolini reke Raške, između Golije i Rogozne, grad postoji na raskrsnici puteva i identiteta. Nastao iz trgovine, rastao uz veru i zadržao svoj ritam čak i kad se sve oko njega menjalo.
Ovo je grad u kojem je miris mantija svakodnevica. Na ulicama se prepliću jezici, ritmovi i mirisi Bosne, Turske, arapskih zemalja i Srbije. Kafa koja se kuva u bakarnim džezvama, štandovi sa hurmašicama, dućani sa začinima, hodžin pozivi na molitvu.
Novi Pazar ima najmlađu populaciju u Srbiji. To se vidi i po tempu života i po jeziku na ulici. Studenti dolaze i ostaju. Grad je univerzitetski. Nema elitizma kao u Beogradu ili Novom Sadu, ima funkcionalnosti. Škola, biznis, porodične firme, religija, sport sve se to odvija paralelno.
Ne moraš da ga razumeš da bi ga zapamtio. Dovoljno je da prođeš pešačkom zonom, udahneš miris iz lokalnih pekara i restorana i shvatiš da si u mestu koje nije kopija ničega.
Kratka istorija Novog Pazara
Grad koji danas poznajemo kao Novi Pazar je nastao u drugoj polovini 15. veka, na mestu koje nije bilo prazno, već istorijski opterećeno. Na tom prostoru prethodno je postojalo naselje Trgovište, srednjovekovni trg i središte Raške oblasti. Dolaskom Isa-bega Isakovića, osmanskog upravnika i graditelja, započinje formiranje grada po osmanskom urbanističkom modelu, takoreći sa džamijom, hamamom, hanom i čaršijom. Novi Pazar je bio projektovan, a ne slučajan.
Tokom osmanskog perioda, grad postaje upravno, versko i trgovačko sedište šire regije. Njegov značaj nije bio samo lokalni. Bio je tačka razmene između Istoka i Zapada, severa i juga. Trgovina, obrt i zanatstvo cvetali su u čaršiji, dok su medrese, tekije i džamije činile intelektualno i duhovno jezgro grada.
U 19. veku, kako se Osmansko carstvo povlačilo sa Balkana, Novi Pazar ostaje na političkoj ivici. Austro-Ugarska ga privremeno kontroliše, ali bez potpune vlasti. Tek 1912. ulazi u sastav Kraljevine Srbije. I tada, kao i ranije, grad ostaje tačka kontakta i razlika. Niti se homogenizuje, niti se prilagođava. Samo nastavlja da funkcioniše po sopstvenom ritmu.
Danas, Novi Pazar čuva kontinuitet slojevitosti: osmansko nasleđe, srednjovekovni ostaci, savremeni univerziteti i moderna proizvodnja, svi u istoj dolini, na istoj trasi, ali bez potrebe da se međusobno objašnjavaju.
Šta videti i doživeti u Novom Pazaru?
Ne može se reći da Novi Pazar razdvaja staro i novo, već ih postavlja jedno pored drugog, bez objašnjenja. Tako se u samom centru grada nalazi Altun-alem džamija, podignuta u 16. veku, jedna od najlepših u Srbiji. Nije ograđena. Nije muzejska. Ljudi i dalje ulaze, klanjaju, razgovaraju. Ispred nje je česma, pored nje dućani, a iza nje gradski život. Nema dramatike, ali ima kontinuiteta.
U blizini je i Lejlek džamija, zatim tursko kupatilo ( Isabegov hamam), koje je danas kulturni centar. Čitava čaršija funkcioniše kao celina, stara arhitektura, savremene radnje, studenti koji kupuju sendviče u objektima starijim od svojih fakulteta.
Amir-agin han, jedini sačuvani han iz osmanskog perioda u Novom Pazaru, nalazi se u samom centru grada i funkcioniše gotovo isto kao nekada, samo bez karavana. Podignut krajem 17. veka, bio je prenoćište za putnike i trgovce, sa prizemljem za stoku i spratom za ljude. Danas u njegovim zidovima više nema umornih jahača, ali se i dalje oseća da je bio građen za ljude u pokretu.
Na uzvišenju iznad čaršije nalazi se Novopazarska tvrđava, ili kako je lokalno zovu Bedem. Podignuta u vreme Osmanskog carstva, služila je kao odbrambena tačka i vizuelna kontrola nad dolinom Raške. Danas ne funkcioniše ni kao istorijski spektakl ni kao masovna atrakcija, ali dominira prostorom. Odavde se vidi kako grad leži zbijeno, gusto, ali povezano. Ostatci zidina, kula i zemljanih struktura nisu monumentalni, ali nisu ni dekorativni. Postoje kao podsetnik da je Novi Pazar uvek bio više tačka razmene nego mirna luka.
Na desetak minuta od centra nalazi se Petrova crkva, najstarija očuvana pravoslavna crkva u Srbiji. Podignuta na ostatku rimskog objekta, tiha, svedena, bez velikih natpisa. U blizini su i ostaci nekadašnjeg grada Rasa, kao i manastiri Đurđevi stupovi i Sopoćani, zaštićeni od strane UNESCO-a. Nigde nema turističkog marketinga, već samo realnost toga što postoji vekovima.
Ali ono što se najviše pamti ne nalazi se na mapi. To su mirisi iz pekara koji izlaze od ranog jutra. Glasovi iz dućana na kojima se ne zatvaraju vrata. Kafići bez politike, ali sa stavom. Ljudi koji sve pitaju direktno, ali bez zadnje namere. I ritam grada koji se ne snižava da bi bio prijatan posetiocu, ali svakog gosta raširenih ruku primi ako dođeš bez predrasuda.
Kako stići do Novog Pazara?
Novi Pazar nije na autoputu i to mu ne smeta. Do njega se dolazi magistralnim putevima iz pravca Kraljeva, Raške ili iz zapadne Srbije preko Ivanjice i Sjenice. Najbliža železnička stanica je u Raški, ali većina ljudi putuje kolima ili autobusom. Autobusi polaze iz Beograda, Niša i Novog Sada, a vožnja traje između četiri i šest sati, u zavisnosti od rute.
Sam grad je kompaktan. Većina stvari koje posetilac želi da vidi nalazi se u pešačkom dometu. Ako se krećete izvan grada ka Sopoćanima, Petrovoj crkvi ili manastiru Đurđevi Stupovi, trebaće vam auto.
Smeštaj postoji, ali nije masovan. Hoteli u Novom Pazaru i privatni apartmani su dostupni, ali ne funkcionišu po principu velikih lanaca.
Ako tražiš red i plan, ovde ćeš ga teško naći. Ako tražiš grad koji je ostao svoj u vremenu koje to retko dopušta, na pravom si mestu.
