Najednostavnije bi bilo reći da je hematologija nauka, koja je usko vezana za proučavanje, ali i lečenje bolesti krvi. Tačnije, u pitanju je medicinska specijalnost koja je usmerena kako na proučavanje krvi i svih organa krvotoka, tako isto i na dijagnostiku, te kasnije lečenje različitih oboljenja krvi i organa krvotoka.
Lekar koji specijalizira hematologiju je hematolog.
Hematolog značenje
Ukratko, pojam hematologija, pa samim tim i hematolog značenje vezuje za dve reči, koje potiču iz grčkog jezika i slobodno se prevodi kao nauka o krvi.
Pored toga što se hematolog bavi proučavanjem sastava i funkcija krvi i organa krvotoka, on se takođe bavi i proučavanjem limfe, te limfnih organa, zatim dijagnostikom različitih poremećaja u funkcionisanju tih organa i sistema, naravno njihovim lečenjem.
Šta leči hematolog?
Pored toga što hematolog dijagnostikuje različite poremećaje u funkcionisanju krvotoka, odnosno krvi i limfe, on se bavi, u osnovi i lečenjem bolesti i stanja koji se tiču tih sistema.
Neka od najčešćih oboljenja koja leči hematolog su:
- anemija
- leukemija
- limfom
- hemofilija
- poremećaji zgrušavanja krvi
Pregled kod hematologa
Postoje određeni simptomi koje ne bi trebalo ni u kom slučaju ignorisati, te ukoliko se jave, svakako je preporuka u što kraćem roku zakazati pregeld kod hematologa.
Simptomi koji su „alarm“ za pregled kod hematologa su:
- malaksalost
- lupanje srca
- vrtoglavica
- poremećaji vida
- povišena temperatura
- groznica
- nedostatak vazduha
- slabost
- česti grčevi u mišićima tokom noći
- zujanje u ušima
- bolovi u kostima
- pojava modrica na koži
- tromboza
U zavisnosti od toga zbog čega se pacijent odluči da ode na pregled kod hematologa, zavisiće i šta će taj pregeld obuhvatiti.
U osnovi je najbitnije da pacijent iskreno porazgovara sa hematlogom, kako bi mu pružio sve potrebne informacije o tome sa kojim problemima se susreo. Tom prilikom je takođe važno i da hematolog bude detaljno informisan o tome da li u bližoj porodici pacijenta postoje različita oboljenja krvi, kao i o tome da li je pacijent ranije imao sličnih problema.
Naročito je važno da anamneza bude detaljna i da pacijent bude iskren sa lekarom, ali i da priloži prethodnu medicinsku dokumentaciju. Ukoliko je poseduje, naravno.
Zatim će hematolog, u većini slučajeva pristupiti proveri funkcionisanja srca i to uz pomoć stetoskopa, te će po potrebi biti urađen i EKG, odnosno druge provere.
Posle toga će hematolog uputiti pacijenta u to koje bi dodatne analize trebalo da uradi, ukoliko to bude smatrao neophodnim.
Po dostavljanju rezultata tih analiza će dati i dijagnozu, sa čime će upoznati pacijenta, te će ga svakako uputiti i u to koji je predlog eventualnog daljeg lečenja.