Sve češće smo svedoci stvaranja novih reči ili termina koji se u izvornom obliku preuzimaju iz konkretnog stranog jezika. Termin kidara, koji se ustalio među mlađom populacijom, jedan je od možda i najboljih primera za to.
U novije vreme, jedna od aktivnosti koja polako ali sigurno osvaja svet je i ploging. Srbija takođe ne zaostaje kada je ta aktivnost u pitanju.
Ploging značenje
Termin koji se sve češće može čuti širom sveta je ploging (engl plogging) i zapravo potiče od dve reči. Jedna od njih je plocka upp, što je glagol u švedskom jeziku i prevodi se kao pokupiti. Druga reč koja je korišćena za stvaranje termina plogging je glagol jogga, koji na švedskom znači trčati.
Kombinacijom ta dva termina iz švedskog jezika nastaje termin plogga, a posredno od njega i plogging, što se transkribuje na srpski kao ploging.
Sve to dalje znači da odgovor na pitanje šta je ploging mora da se navede opisno. Dakle, ploging je u osnovi specifična aktivnost koja podrazumeva kombinaciju trčanja i istovremenog skupljanja đubreta.
Šta je ploging?
Pored toga što se ploging smatra odličnim izborom za redovnu fizičku aktivnost, jer uključuje trčanje, takođe je izuzetno koristan i u zaštiti životne sredine. Osobe koje praktikuju plogging zapravo brinu i o svom, ličnom fizičkom stanju i zdravlju, ali i o zaštiti životne sredine, budući da iz prirode uklanjaju otpad i ono što joj potencijalno može naškoditi, dok istovremeno trče.
Prema trenutno aktuelnim podacima sve više ljudi se odlučuje za ploging. Srbija je takođe na listi zemalja čiji određeni broj stanovnika zna šta je ploging i rado praktikuje tu aktivnost. Na dnevnom nivou, prema procenama koje navodi „Vikipedija“, oko 20 hiljada ljudi u stotinu zemalja su aktivni u plogingu.
Širom sveta se u novije vreme organizuju i različiti događaji, koji imaju za cilj promociju ove aktivnosti i upoznavanje posetilaca sa time šta je ploging. Značenje ovog pojma je izuzetno značajno za očuvanje životne sredine, sa jedne i za zdravlje stanovništva i njihovu fizičku aktivnost, sa druge strane.
