Verovanje da se onih dana, koji su u crkvenom kalendaru obeležena crvenim slovom ne radi ni u kući ni u polju, duboko je ukorenjeno u srpskoj narodnoj tradiciji, a prisutno je i danas.

Međutim, u crkvenom kalendaru ima i dana koji su obeleženi crnom bojom, a ipak ljudi praktikuju i tih dana da ne rade.

Da bi se bolje razumelo zašto je to tako, treba uzeti u obzir činjenicu da je većina velikih krsnih slava obeležena upravo crvenim slovom u kalendaru, pa se tada obično ne obavljaju poslovi u polju ili uobičajeni kućni poslovi, kao što su recimo pranje veša, peglanje ili usisavanje i ušivanje.

Naravno, kako se vreme menja, tako i ljudi na drugačiji način posmatraju ovu tematiku, ali i dalje ima onih koji postavljaju pitanja poput da li se na Badnji dan pere veš, da li je Badnji dan crveno slovo i sličnih, a kako bi znali šta bi trebalo da rade, a šta ne.

Ipak, od svega toga je mnogo važnije činiti dobra dela i voditi računa o tome kako se ophodimo sa ljudima, a manje je važno da li smo uključili mašinu na taj i taj praznik.

Da li je Badnji dan crveno slovo ili crno?

Dan koji prethodi Božiću, najradosnijem prazniku među hrišćanima, kada se slavi spomen na dan rođenja Isusa Hrista, u crkvenom kalendaru obeležen je crnom bojom. Ali to i dalje ne znači da bi na Badnji dan trebalo obavljati bilo poljske radove, bilo one u kući, poput ušivanja ili pranja veša na ruke, recimo.

Istini za volju, u određenim krajevima naše zemlje domaćice imaju običaj da baš na Badnji dan detaljno očiste kuću i pripreme je za sutrašnji Božić.

Običaji za Badnji dan

Kao poslednji dan Velikog božićnog posta, Badnji dan je priprema za najradosniji hriscanski praznik.

I dok domaćice vredno pripremaju posne specijalitete za trpezu, dotle je bio običaj da muškarci na Badnje jutro odlaze u šumu, kako bi pripremili badnjak, koji će uneti u kuću na Badnje veče.

Danas je situacija drugačija, pa se u gradskim sredinama badnjak uglavnom kupuje, a posna jela za večernju trpezu se pripremaju od već gotovih sastojaka, iako i dalje ima domaćica koje se trude da zaista pripreme sve same.

Badnje veče – zanimljivosti

• Badnjak se stavlja na istočni zid doma.
• Paljenje badnjaka se nekada obavljalo kod kuće, a danas se obično organizuje ispred crkava i manastira.
• Trpeza za Badnje veče je posna.
• Žito posađeno na Svetu Varvaru obavezan je deo trpeze za Badnje veče. Bogato je ukrašeno, obično crvenim tračicama i u sredini se nalazi sveća.
• U nekim delovima naše zemlje je običaj da se minimum 12 jela nađe na trpezi za Badnje veče, što se simbolično vezuje za 12 apostola. U tih 12 jela spada i suvo voće i hleb i slatkiši i mnogi drugi specijaliteti koje domaćice pripremaju.
• U crkvama i manastirima se na Badnje veče služi liturgija.
• Domaći posni hleb mesi se za Badnje veče u šumadijskim selima. Običaj je da se prave manji hlebovi, za svakog člana porodice po jedan i jedan, koji se namenjuje porodičnom domu. Svi hlebovi se bogato ukrašavaju, a u određenim selima je bila praksa da se oni koji su namenjeni ženama i devojčicama ukrašavaju pletenicama, dok su oni namenjeni muškarcima i dečacima kružnog oblika, uz odgovarajuće ukrase.
• U pojedinim selima u Srbiji bi domaćice tokom Badnje večeri, uz svetlost sveća obično, okupile mališane iz kuće i krećući se oko trpeze, imitirale zvuk koji ispušta kokoška, dok bi mališani imitirali piliće, ne bi li tako privukli berićet u porodični dom.