Veštački zaslađivač niskokalorične prirode koji se koristi kao zamena za šećer u brojnim namirnicama i pićima poznat je kao aspartam.

Zbog svoje izuzetne slatkoće, potrebne su vrlo male količine aspartama da se postigne željena slatkoća, što ga čini atraktivnim za upotrebu u dijetalnim i light proizvodima.

Sastoji se od dve aminokiseline, aspartične kiseline i fenilalanina, koje su prirodno prisutne u mnogim namirnicama koje sadrže proteine. Kada se konzumira, aspartam se u telu razlaže na ove sastojke, uključujući malu količinu metanola.

Mnoge zdravstvene organizacije, uključujući Američku upravu za hranu i lekove (FDA) i Svetsku zdravstvenu organizaciju (WHO), proglasile su aspartam sigurnim za konzumaciju za većinu ljudi. Međutim, ljudi sa retkim genetskim poremećajem poznatim kao fenilketonurija (PKU) trebalo bi da izbegavaju aspartam, jer njihova tela ne mogu adekvatno obraditi fenilalanin.

Postoje kontroverze oko bezbednosti aspartama, sa nekim istraživanjima i izveštajima koji ukazuju na moguće negativne zdravstvene efekte. Međutim, konsenzus među većinom zdravstvenih organizacija je da je aspartam bezbedan za konzumaciju u umerenim količinama.

Kako je otkriven aspartam?

Sasvim slučajno 1965. godine je otkriven aspartam. Hemičar Džejms M. Schlatter, koji je radio za farmaceutsku kompaniju G.D. Searle & Company (koja je sada deo kompanije Pfizer), istraživao je lekove za lečenje čira na želucu. U tom procesu, Schlatter je stvorio dipeptid aspartilfenilalanin, danas poznat kao aspartam.

Kada je Schlatter slučajno dodirnuo usta nakon što je rukom dotakao ovu supstancu, otkrio je da je izuzetno slatka. Realizovao je ovo otkriće, tako da je stvorio supstancu koja je bila mnogo slađa od šećera, ali sa mnogo manje kalorija.

Sledećih nekoliko godina, G.D. Searle & Company sprovela je brojna testiranja na aspartamu, pre nego što je 1974. godine podnela zahtev za odobrenje Američkoj upravi za hranu i lekove (FDA). Aspartam je konačno odobren za upotrebu u suvim proizvodima 1981. godine, a 1983. godine odobren je za upotrebu u gaziranim pićima. Od tada se koristi kao zaslađivač u širokom spektru namirnica i pića širom sveta.

Kontroverze o aspartamu

Godinama je aspartam bio predmet brojnih kontroverzi, uglavnom vezanih za njegovu bezbednost i potencijalne zdravstvene rizike.

Jedna od najčešćih kontroverzi oko aspartama je povezanost sa rakom. Neki naučnici tvrde da su njihova istraživanja pokazala vezu između aspartama i različitih vrsta raka, uključujući rak mozga, leukemiju i limfome. Međutim, većina tih studija je obavljena na laboratorijskim životinjama, a njihovi rezultati se često ne prenose na ljude. Američka uprava za hranu i lekove (FDA), Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) su sve ocenile aspartam kao bezbedan za konzumaciju i nisu našle ubedljive dokaze o vezi između aspartama i raka.

Postoje tvrdnje da aspartam može izazvati ili pogoršati neurološke bolesti, uključujući epilepsiju, Parkinsonovu bolest, migrene i depresiju. Ali opet, trenutni konsenzus među zdravstvenim organizacijama je da nema čvrstih dokaza za ove tvrdnje.

Iako je aspartam niskokalorični zaslađivač, neka istraživanja sugerišu da može doprineti povećanju telesne težine umesto da pomogne u njegovom smanjenju. Ova kontroverza proizilazi iz studija koje pokazuju da veštački zaslađivači mogu izazvati pojačanu želju za hranom ili mogu uticati na metabolizam.

Kada se aspartam razlaže u telu, jedan od njegovih produkata je metanol, vrsta alkohola koja može biti toksična u velikim količinama. Kritičari tvrde da konzumacija aspartama može dovesti do toksičnih nivoa metanola. Međutim, FDA i druge zdravstvene organizacije navode da je količina metanola koja se proizvodi iz aspartama znatno manja od onih koje se prirodno nalaze u mnogim namirnicama, kao što su voće i povrće.

Vredi napomenuti da iako su neki ljudi osetljivi na aspartam i mogu doživeti negativne simptome nakon konzumacije, poput glavobolje ili gastrointestinalnih problema, za većinu ljudi se smatra bezbednim za konzumaciju u umerenim količinama.

Bez obzira na to, važno je da svako ko ima zabrinutosti o konzumaciji aspartama razgovara sa svojim lekarom ili dijetetičarom.

Zanimljivosti o aspartamu

• Aspartam je 200 puta slađi od običnog šećera.
• Koristi se kao niskokalorični zaslađivač u brojnim proizvodima, uključujući dijetalna gazirana pića, žvakaće gume, jogurte i slatkiše.
• Poznat je i pod nazivima NutraSweet, Equal, Spoonful i Equal-Measure.
• Aspartam ne uzrokuje zubne karijes kao šećer.
• Koristi se u više od 90 zemalja širom sveta.
• Prema FDA, dnevni unos aspartama za odraslu osobu može biti do 50 miligrama po kilogramu telesne težine.
• Ne podnosi visoke temperature, pa se ne preporučuje za kuvanje i pečenje.
• Aspartam je jedan od najčešće testiranih sastojaka u prehrambenoj industriji.
• Od trenutka kada je uveden, aspartam je izazvao brojne kontroverze oko njegove bezbednosti. Iako su neke studije sugerisale vezu između aspartama i zdravstvenih problema, većina zdravstvenih organizacija smatra da je aspartam bezbedan za konzumaciju. FDA je ponovno potvrdila bezbednost aspartama 2007. godine.
• Aspartam ne podiže nivo šećera u krvi. Dijabetičarima se često savetuje da koriste aspartam kao zamenu za šećer.
• Uprkos njegovoj slatkoći, aspartam ne utiče na apetit.
• Neke studije su pokazale da konzumacija aspartama može dovesti do glavobolje kod nekih ljudi.
• Aspartam se koristi u više od 6.000 proizvoda širom sveta.
• Postoji mit da aspartam uzrokuje rak, ali nije potvrđen naučnim studijama.
• Proces proizvodnje aspartama uključuje fermentaciju bakterija Escherichia coli.
• Aspartam je bio predmet više od 200 studija tokom prošlih 30 godina.
• Iako je aspartam niskokalorični zaslađivač, njegova konzumacija ne garantuje gubitak težine.
• Koristi se i u svemiru. NASA ga koristi u prehrani astronauta.
• Pre nego što je otkriven, najpopularniji veštački zaslađivač bio je saharin.
• I mada se aspartam koristi širom sveta, neke zemlje, poput Francuske, su razmatrale zabranu njegove upotrebe. Evropska agencija za bezbednost hrane ponovno je potvrdila bezbednost aspartama 2013. godine.
• Od aspartama se može dobiti „gorak“ ukus ako se konzumira u velikim količinama.