Često su roditelji nestrpljivi u prvim danima života svog čeda. Sa razlogom ih zanima kada beba počinje da sedi sama, da razaznaje boje, da guče i slično. Međutim, uvek se treba setiti one čuvene rečenice da sve to ide prirodno i postepeno, te da nestrpljenje ne vodi ničemu.
Jednostavno, sve to dođe u svoje vreme, a bebe napreduju svakim danom. Postepeno doduše, pa je i razumljivo zašto su mnogi roditelji često nestrpljivi.
Razvoj bebe u prvim mesecima života zapravo je izuzetno brz, koliko god se to roditeljima možda činilo drugačije. I dok trepnete, beba već samostalno sedi. Ipak, ništa ne treba forsirati, jer će svaka beba tačno osetiti kada treba da počne da sedi samostalno. Zato i nije preporučljivo stavljati je u sedeći položaj pre toga.
Kad beba počinje da sedi?
Najpre treba imati na umu da je svaka beba jedinka za sebe. U tom smislu se razlikuje i odgovor na pitanje kada beba počinje da sedi. U zavisnosti od toga kada se oseti svaka beba spremnom, počeće i da pokazuje znake da je došao trenutak da počne da sedi bez ičije pomoći.
Međutim, da bi to bilo moguće najpre je važno da glavu, potpuno samostalno, drži čvrsto. Od toga zavisi koliko su joj mišići vrata, ali i glava i kičma spremni za sedeći položaj. Takođe je potrebno i da može samostalno, bez ičije pomoći da se okrene, bilo iz položaja na leđima, bilo sa stomaka. Ukoliko su i jedan i drugi aspekt ispunjeni, prilično je izvesno da je beba spremna da sedi samostalno.
Najčešće, u periodu između četvrtog i šestog meseca života beba počinje da sedi samostalno. Tačnije, u tom periodu bi trebalo da počne da pokušava,, a koji mesec kasnije će zaista i sedeti samostalno. U periodu između šestog i devetog meseca života se očekuje da sve bebe, koje se normalno razvijaju, samostalno dođu u sedeći položaj. Ali i da se u njemu zadrže nekoliko minuta.
O čemu treba posebno voditi računa?
Da bi beba potpuno bezbedno mogla da bude u sedećem položaju, najpre je važno ništa ne forsirati. Iako mnogi roditelji neretko bebe stavljaju u sedeći položaj, čak i ako one nisu spremne, to je greška koju bi definitivno trebalo maksimalno izbegavati. Dakle, svaka beba tačno zna kada je trenutak da otkrije i sedeći položaj.
Ni u kom slučaju ne treba žuriti. I koliko god roditelji bili nestrpljivi, bebu treba pustiti da bude spremna za taj položaj. Zapravo, ako roditelji to čine, neretko se takva deca u kasnijem životnom dobu suočavaju sa različitim problemima u razvoju.
Takođe ne bi trebalo bebu stavljati u sedeći položaj u krilu sve do trenutka dok ona samostalno to ne bude učinila. I ovde je preporuka pustiti prirodu da odradi svoje.
Da bi se smatralo da beba može samostalno da sedi, to znači da može nekoliko minuta da se zadrži u sedećem položaju. Naime, dok pokušava da sedne, beba neretko u tom položaju ne uspeva da se zadrži. Ali svakako je treba pustiti da pokušava sve dok ne ojača dovoljno da samostalno par minuta može da ostane u sedećem položaju bez ičije pomoći.