Bez ikakve sumnje, svaki roditelj sa nestrpljenjem očekuje da čuje prve reči svog deteta, ali to do kada dete treba da progovori i te kako može varirati od deteta do deteta. Neka deca počinju da izgovaraju prve reči već oko prve godine, dok drugima treba malo više vremena. Iako su određene faze u razvoju govora uobičajene, važno je imati na umu da svako dete napreduje svojim tempom.
U tom smislu odgovor na pitanje kad dete treba da progovori ne može biti univerzalan i ne može se primeniti na svako dete.
U prvim mesecima života bebe komuniciraju putem plača, gukanja i osmeha. Oko šestog meseca počinju da proizvode slogove poput “ba-ba” ili “da-da”, ali prave reči obično dolaze nešto kasnije. Do prve godine dete može imati jednu ili nekoliko jednostavnih reči koje koristi u komunikaciji sa okolinom.
Razvoj govora zavisi od različitih faktora, uključujući genetske predispozicije, stimulaciju iz okruženja i individualne karakteristike deteta. Roditelji mogu podstaći govor igrajući se sa detetom, često mu se obraćajući i imenujući predmete u njegovom okruženju.
Kad dete treba da priča?
Većina dece počinje da izgovara prve reči između 12. i 18. meseca, ali pravi razvoj govora ubrzava se u drugoj godini. Do 18. meseca mnoga deca imaju rečnik od desetak do dvadesetak reči, dok se do druge godine taj broj može značajno povećati.
Sa dve godine dete obično počinje da sklapa jednostavne rečenice od dve do tri reči, poput „hoću loptu“ ili „mama daj“. U ovom periodu važno je ohrabrivati dete da koristi reči umesto gestikulacije kako bi se poboljšala njegova sposobnost izražavanja.
U trećoj godini dete postaje sve rečitije i počinje da koristi složenije rečenice. Razumevanje govora u ovom uzrastu je mnogo bolje, a dete može voditi jednostavne razgovore i postavljati pitanja. Ukoliko govor još uvek nije razvijen u ovom periodu, preporučuje se konsultacija sa stručnjakom.
Kad dete treba da se odaziva na ime?
Jedan od prvih znakova razvoja sluha i razumevanja govora je reakcija na ime. Bebe već oko petog ili šestog meseca počinju da pokazuju interesovanje kada čuju svoje ime, okrećući glavu u pravcu osobe koja ih doziva.
Do devetog meseca dete bi trebalo dosledno da reaguje na svoje ime, posebno kada ga roditelj zove smirenim tonom. Ako dete često ignoriše svoje ime, može biti korisno proveriti njegov sluh ili pažnju.
Ukoliko dete starije od godinu dana ne pokazuje nikakvu reakciju na ime, bilo bi dobro konsultovati pedijatra ili logopeda kako bi se isključili potencijalni problemi u razvoju govora i sluha. Rana intervencija može značajno pomoći u prevazilaženju eventualnih poteškoća.
Do kad dete treba da progovori?
Iako većina dece progovori do 12. ili 18. meseca, neka deca mogu imati blago kašnjenje u govoru. Ako dete do druge godine još uvek ne koristi nekoliko osnovnih reči ili ne pokušava da komunicira, trebalo bi obratiti pažnju na znakove koji ukazuju na usporen razvoj govora.
Važno je uzeti u obzir i način na koji dete komunicira na druge načine. Ukoliko koristi gestove, pokazuje interesovanje za igru i pokušava da oponaša zvuke, to može biti znak da se govor razvija sporije, ali da je prisutan.
Roditelji mogu podstaći dete na govor tako što će često razgovarati sa njim, ponavljati reči i stvarati situacije u kojima dete mora da koristi jezik za izražavanje svojih potreba. U slučaju da se kašnjenje nastavi i nakon treće godine, najbolje je potražiti stručno mišljenje.
Kada dete najkasnije progovori?
Iako nema tačne granice do kad dete treba da progovori, većina dece izgovara prve reči do 18. meseca, a do treće godine aktivno koristi rečenice.
Ukoliko dete do treće godine ne pokazuje interesovanje za govor, ne pokušava da komunicira rečima ili ne razume jednostavne naredbe, važno je potražiti pomoć stručnjaka.
Postoje mnogi razlozi za kasni govor. Neki su bezopasni i vezani za individualni tempo razvoja, dok drugi mogu ukazivati na probleme sa sluhom, motoričkim sposobnostima ili neurološkim razvojem.
Rana dijagnostika i pravovremena stimulacija mogu pomoći detetu da prevaziđe poteškoće u govoru. Uz podršku roditelja, logopeda i stručnjaka, većina dece uspešno će nadoknadi kašnjenje i uspeti da razvije normalne govorne sposobnosti.
