Kada je proglašena pandemija Korona virusa, mnogi stariji stanovnici naše zemlje setili su se i kako je to izgledalo kada je bila Variola vera. Zapravo je Variola vera u Jugoslaviji poslednja epidemija velikih boginja na evropskom tlu. Razlog zbog koga se porede ove dve situacije jeste reakcija stanovništva i zdravstvenih vlasti, te vlasti uopšte.
Sa jedne strane, tokom pandemije Korona virusa bili smo svedoci mnoštva oprečnih informacija i vakcina brojnih proizvođača. Međutim, kada je bila Variola vera u Jugoslaviji, ljudi su jednostavno verovali u potpunosti u zdravstveni sistem i zdravstvenim stručnjacima, te državi. Samim tim je i disciplina bila primarno ono zbog čega je ta epidemija vrlo brzo i lako pobeđena. A i postojala je samo jedna vakcina protiv Variola vere. Iako je preminulo 40 pacijenata, budući da smo svesni činjenice koliko je Jugoslavija u to doba imala stanovnika, jasno je da je broj žrtava minimalan.
Variola vera u Jugoslaviji
Prilično je izvesno da su mnogi od nas od starijih članova porodice imali prilike da čuju da kada je bila Variola vera u Jugoslaviji, svi su stajali u redovima i strpljivo čekali, kako bi primili vakcine. Tada nije bilo mnoštvo proizvođača vakcina, nego jedna jedina, koju su morali svi da prime. I primali su stanovnici Jugoslavije tu vakcinu bez ikakvih sumnji, prosto zato što su verovali državi, odnosno aktuelnom zdravstvenom sistemu.
Praktično, epidemija velikih boginja u Jugoslaviji 1972. godine je trajala svega dva meseca i svi stanovnici zemlje su tom prilikom primili odgovarajuću vakcinu. Vodilo se računa i o ponašanju, vršena je dezinfekcija tamo gde je bilo potrebno. Oni kod kojih je postojala sumnja na Variola vera virus bili su u karantinu.
Variola vera u Jugoslaviji
Zvanični podaci pokazuju da je čovek po imenu Ibrahim Hoti, koji je poreklom bio iz sela Danjane, na teritoriji Kosova, nedaleko od Đakovice otišao na hadžiluk u Meku. Kako navodi „Wikipedia“, odatle je i došao zarane virusom Variola vere 1972. godine i to marta meseca. Tačnije, 14. marta se određeni broj ljudi javio u zdravstvene ustanove u Đakovici i Prizrenu. Tada se javila i sumnja na ovu zarazu, pa se vrlo brzo i počelo sa vakcinacijom.
Kako je vreme odmicalo, tako su vakcinisani svi stanovnici tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Prema procenama, oko 18 miliona stanovnika zemlje primilo je vakcinu protiv Variola vere.
Registrovanih zaraženih slučajeva bilo je 184, a 40-oro ljudi je preminulo. Prva zvanična žrtva Variola vere u Jugoslaviji bio je Latif Mumdžić, učitelj iz Novog Pazara. On je preminuo 22. marta 1972. godine, a prethodno se pozdravio sa Ibrahimom Hotijem na ulici.
Da bi se zemlja što je moguće bolje izborila sa ovom epidemijom, Variola vera u Jugoslaviji držana je pod kontrolom i to tako što su bili formirani mnogi bolnički karantini. Međutim, bilo je i onih van bolnica, gde su bili smešteni ljudi kod kojih je postojala sumnja na eventualnu zarazu, prosto zato što su prethodno bili u neposrednom kontaktu sa zaraženim licima.
Svetska zdravstvena organizacija je 21. aprila uručila priznanje zdravstvenim radnicima tadašnje Jugoslavije, odnosno epidemiološkim službama i to zbog načina na koji su se borili protiv ove zaraze.
Iako je bolest dijagnostikovana ranije, 25. marta 1972. godine je proglašena zvanično epidemija. Prema podacima, trajala je sve do 23. maja te godine.
Svedočanstvo o tom događaju je i film Variola vera, koji je snimljen 1982. godine i čiji je reditelj Goran Marković.
Variola vera 1972. godine
Samo dve godine pre nego što je izbila epidemija u Jugoslaviji, Svetska zdravstvena organizacija je izdala zvanično upozorenje svima koji žele da idu na Srednji i Bliski Istok baš zbog povećanje broja zaraženih ovim virusom. I u naredne dve godine je ponovljeno to upozorenje, a na osnovu toga je tadašnja Jugoslavija izdala naredbu da svi koji žele da putuju na to područje moraju da se vakcinišu. Pored toga, bilo je potrebno da budu pod nadzorom nakon što se vrate. U tom smislu je bila neophodna potvrda da su se vakcinisali protiv velikih boginja, gde je pisao datum kada je osoba primila vakcinu i kada je išla na kontrolu.
Čovek koji se smatra donosiocem ovog virusa u Jugoslaviju, Ibrahim Hoti, bavio se trgovinom žitom, a prodavao je i brašno. Kako je imao u planu da ide na hadžiluk, on je u Skoplju 20. decembra 1971. godine primio vakcinu protiv Variola vere.
Kako pokazuju zvanični podaci, Ibrahim Hoti je učinio nešto što nije trebalo. Naime, on je tokom vakcinacije saznao da se može javiti reakcija na licu ili telu, odnosno da može imati osip. Zato je iz nepoznatog razloga odlučio da koristi medicinski alkohol, kako bi pokušao na taj način da spreči eventualnu reakciju na vakcinu. Međutim, to je dovelo do poništavanja dejstva koje je vakcina protiv Variole vere trebalo da ima.
Zatim je krenuo autobusom sa još 24 putnika na hadžiluk. U tadašnju Jugoslaviju autobus sa hodočasnicima se vratio 15. februara 1972. godine. Očekivano, budući da se vratio sa tog Svetog zadatka za sve muslimane, on se viđao sa svojim prijateljima i rođacima, odnosno stanovnicima sela na Kosovu, ne bi li sa njima podelio svoje utiske sa tog značajnog putovanja.
Naredne sedmice, odnosno 21. februara 1972. godine je Ibrahim Hoti na pijaci u đakovici sreo prethodno pomenutog učitelja Latifa Mumdžića, sa kojim se prema svedočenjima i pozdravio. Međutim, upravo tog dana Ibrahim Hoti ja osetio prve simptome zaraze virusom. A nakon susreta sa njim i to 12 dana posle toga, pomenuti učitelj je takođe dobio simptome, posle čega je kasnije i preminuo.
Kako mu nisu pomogli lekovi koje su mu doktori prepisali, budući da je učitelj Latif dobio i osip, to je on bio upućen na lečenje u bolnicu u Čačku. Upravo je bolnica u Čačku bila prva na teritoriji Srbije koja je otišla u karantin. Kasnije, zbog pogoršanja stanja, učitelj Latif je prebačen i u Beograd, i to na Dermatovenerološku kliniku, koja je kasnije takođe stavljena u karantin. Sve vreme su stručnjaci smatrali da je reč o alergiji na penicilin, budući da mu je penicilinski antibiotik prvo dat.
Gde se čuva Variola vera?
Iako se smatra da je Variola vera virus iskorenjen, on i dalje postoji. Naime, u određenim svetskim laboratorijama se danas čuva virus Variola vere. Trebalo bi da se koristi za laboratorijska istraživanja.
Ipak, kako navodi „Stetoskop.info“, zbog određenih događaja koji su se zbili 2001. godine, javila se opravdana „zabrinutost da bi se virus velikih boginja mogao upotrebiti kao sredstvo za bioterorizam“.
Kadkakozasto.com/B.A.
