Brojni su običaji za Uskrs, baš kao i za Božić. Neki od njih su vezani za Crkvu, a neki se mogu razlikovati od kraja do kraja naše zemlje.

Jedan od onih koji se primenjuje u vaskolikom hrišćanskom svetu vezan je i za zvonjenje zvona na praznik koji prethodi Vaskrsu. Budući da je Veliki Petak dan koji prethodi najradosnijem prazniku za sve hrišćane zapravo najtužniji dan, to se bogosluženje najavljuje uz pomoć klepala, a ne zvona, kako je uobičajeno.

Šta je plaštanica?

Platno u koje je položeno telo Gospoda našeg Isusa Hrista, kada je skinut sa Krsta, na koji je prethodno bio razapet, naziva se plaštanica. U pitanju je platno, koje je najverovatnije bilo izrađeno od pamuka i lana.

Originalna plaštanica je dugo skrivana, najpre zbog progona hrišćana. Upravo zato i nije izlagana nigde, ali nakon što je progon hrišćana završen, započeo je i običaj njenog izlaganja u hramovima širom sveta.

Kog dana se iznosi plaštanica?

Običaj je da se platno, na kome se nalazi izvežen ili naslikan prikaz tela Isusa Hrista, iznosi pred vernike za vreme bogosluženja na Veliki Petak, kao i tokom jutarnje službe na Veliku Subotu.

Da bi plaštanica bila lakše dostupna vernicima, koji je u hramovima širom Srbije celivaju, ona se postavlja na svečano ukrašeno postolje, u vidu stola. Zajedno sa plaštanicom se uvek postavlja i Jevanđelje.

Kako se celiva plaštanica?

U hramovima širom naše zemlje je mahom običaj da se plaštanica celiva, kao i da se vernici pred njom pomole.

Posebno je zanimljivo to što i u našoj zemlji ima crkava, u kojima je moguće da vernici prođu ispod plaštanice. Tačnije ispod stola na kome se ona nalazi. Veruje se da na taj način osiguravaju dobro zdravlje. Međutim, širom Grčke je to uobičajeno, pa nemojte biti iznenađeni ako provodite Vaskrs u Grčkoj i vidite da se čak i stariji vernici provlače ispod stola sa plaštanicom.

Posebno se vodi računa o tome da postolje, na kome se izlaže plaštanica bude bogato ukrašeno cvećem.