Možda najznačajnija grupa lekova, koja je drastično promenila medicinsku praksu u 20. veku, pružajući lekarima snažno oruđe protiv bakterijskih infekcija koje su prethodno bile često smrtonosne, antibiotici igraju izuzetno značajnu ulogu u lečenju mnogih stanja.
Vrlo je verovatno mnogima prilično teško da zamisle vreme kada nisu postojali medikamenti, namenjeni borbi protiv opasnih bakterijskih infekcija. Do početka 20. veka, mnoge od bolesti koje danas smatramo lako izlečivima bile su često smrtonosne. Ulazak antibiotika na medicinsku scenu doneo je revoluciju, obećavajući izlazak iz mračnog doba kada su čak i male povrede mogle biti fatalne zbog infekcija. Ovi moćni lekovi, sposobni za borbu protiv bakterija koje uzrokuju bolesti, promenili su tok ljudske istorije i postavili temelj za medicinski napredak u decenijama koje su usledile.
Međutim, s obzirom na to koliku moć imaju ovi lekovi, posebno je važno voditi računa o tome kako se koriste antibiotici i nikada ih ne piti na sopstvenu ruku, bez preporuke lekara.
Kako je oktriven antibiotik?
Penicilin je prvi antibiotik i njegovo oktriće se pripisuje Aleksandru Flemingu. Zbilo se to 1928. godine.
Ipak, koliko god čudno zvučalo, to otkriće bilo je delimično slučajno. Naime, Fleming je primetio da određena plesan, latinskog naziva Penicillium notatum inhibira rast bakterija na šolji. Već nakon nešto više od decenije, penicilin je počeo da se široko proizvodi i koristi kao lek, posebno tokom Drugog svetskog rata.
Čemu služe antibiotici?
Primarna svrha koju antibiotik ima jeste da spreči rast ili da uništava bakterije. Dok neki antibiotici deluju tako što sprečavaju bakterije da grade svoje ćelijske zidove, drugi deluju tako što sprečavaju sintezu proteina, koji su potrebni bakterijama za rast i razmnožavanje.
U kojim slučajevima je antibiotik neophodan?
Antibiotici su neophodni za lečenje različitih bakterijskih infekcija, uključujući:
- bakterijske pneumonije (upala pluća izazvana bakterijama)
- streptokokne infekcije (kao što je grlobolja izazvana streptokokama)
- bakterijske infekcije kože (kao što su celulitis ili impetigo)
- bakterijske infekcije mokraćnog trakta
- sepsu (teška infekcija koja može biti opasna po život)
Koje vrste antibiotika postoje?
Sa razvojem emdicine, razvijali su se i antibiotici, pa ne čudi što se danas mogu naći različite vrste antibiotika na tržištu. Neki od njih su:
- penicilini
- cefalosporini
- makrolidi
- tetraciklini
- aminoglikozidi
- fluorohinoloni
Zašto se antibiotik pije isključivo po preporuci lekara?
Nekontrolisano uzimanje antibiotika može dovesti do različitih problema, pa se zato ni u kom slučaju ne preporučuje korišćenje antibiotika bez prethodne konsultacije sa lekarom i adekvatnih analiza.
Preterana upotreba ili pogrešna upotreba antibiotika može omogućiti bakterijama da razviju otpornost i to je ejdan od razloga zbog koga ne bi trebalo na svoju ruku koristiti antibiotike.
Takođe, antibiotici mogu smanjiti broj „dobrih“ bakterija u telu, što može dovesti do problema poput dijareje ili vaginalnih gljivičnih infekcija.
Bez sumnje, antibiotici su neophodan alat u borbi protiv bakterijskih infekcija, ali njihova upotreba zahteva oprez.
Važno je da se koriste isključivo kada je to medicinski opravdano i uvek pod nadzorom lekara.