Iako nisu bili prva mafijaška porodica na svetu, Bordžije su bez sumnje postali prva takva porodica koja je stekla planetarnu slavu.

Njihova priča je obasjana skandalima, intrigama i zločinima kao malo koja pre njih. Njihovo ime je postalo sinonim za razbojništva na „kulturan“ način, blud i trovanje. Upoznajte porodicu Pape Aleksandra VI – Bordžije!

Prva poznata mafijaška porodica u istoriji vodi poreklo iz španskog Aragona. Nekada su bili gospodari grada Gandije u Valensiji, ali tokom 15. veka su preselili svoju sudbinu u večni grad Rim. Najistaknutiji član ove porodice, čiji su ugled i moć obišli svet, bio je nesumnjivo papa Aleksandar VI.

Papa Aleksandar VI Bordžija

Aleksandar VI, poznat i kao Rodrigo Bordžija, bio je papa koji je sedeo na stolici Svetog Petra od 1492. do 1503. godine. U istorijskim zapisima ostao je upamćen kao jedan od najkontroverznijih papa iz doba renesanse. Njegovo ime pre nego što je stupio na papsku stolicu bilo je Rodrigo de Lanzol, s obzirom na to da je prezime Bordžija pripadalo njegovoj majci, a ne ocu. Prezime je promenio jer je njegov ujak, Alfonso de Bordžija, postao papa Kalist III.

Rano je shvatio snagu koju nosi sa sobom presto Svetog Petra i već tada je odlučio da će koristiti sve svoje sposobnosti kako bi zadovoljio svoje ambicije. Ono što čini priču još zanimljivijom jeste da je postao kardinal pre nego što je navršio tridesetu godinu, što ga svrstava među najmlađe kardinale u istoriji. Naravno, za dobijanje ove prestižne pozicije bio je zahvalan svom ujaku, tadašnjem papi.

Zahvaljujući svojoj kardinalskoj poziciji, stekao je ogromno bogatstvo koje mu je omogućilo život ispunjen luksuzom i razuzdanostima. Upravo je taj ogroman novac bio ključni faktor koji mu je omogućio da ostvari svoj san i postane papa. Koristeći svoje resurse, uspeo je da podmiti druge kardinale i osigura njihovu podršku na izborima za papu.

Na papsku stolicu nije stupio odmah nakon smrti svog ujaka, već tek u šezdesetim godinama svog života, s tim što se to što je postao papa u kasnijim godinama života, može posmatrati kao prilika za njegovu ličnu transformaciju. Međutim, činjenice su pokazale drugačije. Smatra se da je imao osmoro dece sa četiri različite žene, koje su bile njegove ljubavnice.

Iako ste možda iznenenađeni, jer kako to papa i ljubavnice mogu ići zajedno, čini se da je celibat bio samo formalna zakletva koju niko nije striktno poštovao, uzevši u obzir činjenicu da su mnogi kardinali tog vremena imali intimne odnose sa osobama istog ili suprotnog pola. Prema predanju, poslednje dete je dobio iste godine kada je seo na presto Svetog Petra.

Koliko je sebe smatrao velikim moglo se videti na dan kada je i zvanično postao papa. Naime, natpisi na ulicama, ispisani na lukovima i napravljeni specijalno za tu priliku, veličali su njegovu moć. Jedan od njih glasio je:

Veliki je Rim bio pod Cezarom, još je mnogo veći pod Aleksandrom. Prvi je bio smrtnik, drugi je Bog.

Papa Bordžija je imao određene karakteristike koje su ga činile sličnim današnjim političarima – bio je vešt u obećanjima, ali je često zapostavljao ono što nije direktno koristilo njegovim interesima. Pored toga, njegova ambicija nije poznavala granice, a osveta je bila oružje koje je rado koristio protiv svih koji su se usprotivili njegovoj porodici i njemu lično.

Jedan od najpoznatijih sukoba u njegovom životu bio je sa kardinalom Đulijanom del Rovereom, što je kasnije poslužilo kao inspiracija mnogim piscima za stvaranje uzbudljivih romana. Aleksandrova želja za ličnim profitom bila je evidentna na svakom koraku, pa nas ne čudi da je čak i svog najstarijeg sina, Čezarea Bordžiju, samo pet dana nakon krunisanja, postavio za nadbiskupa Valensije, iako se Čezar još nije ni zaredio. Kasnije je ponosni otac dodatno nagradio svog prvog naslednika dodeljujući mu i prestižnu titulu kardinala.

Pored Čezara, sa ženom koja se čak tri puta udavala, Vanocom dei Catanei, imao je još troje dece: Hofrea, Huana i Lukreciju. Ovo su ujedno i njegova najpoznatija deca, jer su neizbežni likovi u svim romanima o Aleksandru Bordžiji. Pored njih, tu su bili sinovi Đirolame, Pjer-Luidži i ćerka Izabela, koje su rodile različite majke. Dok je dete koje je dobio kao papa, ćerka Laura, bila plod njegove ljubavi sa Đulijom Ferneze.

Istorija je upamtila papu Aleksandra VI kao čoveka koji je stvarao incest među svojom decom, organizovanjem mnogih orgija u papskim odajama, da je bio odličan manipulator i da je lako stizao do svojih ciljeva. Stvorio je je bogastvo na kojem su mu zavideli mnogi evropski vladari. Bezgranično je voleo svoju decu i koristio ih je da bi proširo uticaj porodice Bordžija.

Kako je papa Aleksandar VI koristio svoju decu?

Kao što smo već pomenuli, Papa je proglasio svog prvog sina Čezara kardinalom, ali on to nije želeo. Želeo je titulu vrhovnog vođe papske vojske, koju će kasnije dobiti njegov brat.

Svoju voljenu ćerku Lukreciju udavao je čak tri puta. Sva tri braka su bila iz političkih interesa, što je bilo uobičajno za moćne porodice tog doba. Međutim, zanimljivo je da se u istorijskim zapisima često spominje incest, između Čezara i Lukrecije. Priča kaže da je Papa naterao Čezara da Lukrecija sa njim izgubi nevinost, ne bi li zauvek volela samo svog brata. Čezar je čak ubio i njena prva dva muža.

Lukreciju Bordžiju je istorija upramtila kao najveću trovačicu svih vremena. Bila je veoma vešta u pravljenju otrovnih napitaka i praškova.

Huan je bio očev miljenik. Njega je papa imenovao, ni manje ni više, nego za vrhovnog zapovednika papske vojske. Iako on nije imao nikakvog vojnog iskustva. Za Huana nije bilo reči hvale. Bio je razmažen, okrutnan i osvetoljubiv. Međutim, možda ga narod nije voleo, pa čak ni neki članovi porodice, ali je zato znao kako da se podvuče ocu pod kožu. Huan je ubijen, a spisak onih koji su želeli njegovu smrt bio je podugačak. Interesantno je da se među tim imenima nalazilo i ime njegovog brata Čezara.

Smrt pape Aleksandra VI

Upravo smrt Huana je bila težak udarac za papu Aleksandra VI. Iako je Čezar preuzeo titulu vrhovnog zapovednika papske vojske nakon smrti svog brata i ostvario impresivan uspeh na bojnom polju, papa jednostavno nije mogao da preboli gubitak svog miljenika.

Nakon smrti pape, porodica je pažljivo tu vest čuvala kao tajnu nekoliko dana, trudeći se da u tom periodu prenesu sve vrednosti i blago iz Vatikana u svoju vilu. Međutim, ubrzo nakon što je vest o papinoj smrti obelodanjena, porodica Bordžija je počela gubiti svoju moć. Sve što je Aleksandar pažljivo gradio, srušilo se kao kula od karata.

Roman Porodica

Tvorac serijala Kum, Mario Puzo, je ispisao i fenomenalan roman Porodica čija su glavna tema upravo Bordžije.

Radnja počinje Rodrigovim uzdizanjem na presto pape, pa traje sve do njegove smrti. Puzo se u svom delu ne bavi svom papinom decom, već isključivo miljenicima.

Incest između brata i sestre je opisan veoma živopisno, baš kao što je opisana i bratska mržnja. Roman je tako lepo napisan da nećete moći da se odvojite od njega.