Svetac Srpske pravoslavne crkve, koji je poštovan ne samo među pravoslavnim, nego i među verujućim ljudima drugih veroispovesti, Sveti Vasilije Ostroški živeo je tokom 17. veka.
Danas je manastir Ostrog, u kome se nalazi i netljeno telo Svetog Vasilija Ostroškog izuzetno posećen. Nije tajna ni da je Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac, jer se uz njegovo Sveto ime i delo vezuju mnoga čuda.
Postoji verovanje da se u manastir Ostrog nikada ne ide na silu ili zato što treba, jer nam je usput, ali i da ne valja planirati odlazak u tu Svetinju, jer se lako može desiti da čovek, hteo to ili ne, od puta bude odvraćen na neki način. No, onog momenta kada je pravi trenutak za posetu ovoj Svetinji i poklonjenu Svetom Vasiliju, tada se svi putevi otvore verujućim ljudima.
Posebno na praznik koji je ovom Svecu posvećen je manastir Ostrog posećen, mada se ne može osporiti činjenica da tu Svetinju u Crnoj Gori vernici posećuju tokom cele godine.
Sveti Vasilije Ostroški datum
Na dan kada se Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac upokojio u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, 29. aprila, odnosno 12. maja 1671. godine, Srpska pravoslavna crkva slavi spomen na ovog Sveca.
Toga dana se Praznik obeležava i u njegovom rodnom selu, odakle mnogi verujući ljudi idu pešice u svojevrsnoj litiji prema manastiru Ostrog.
Sveti Vasilije Ostroški biografija ukratko
Nedaleko od Trebinja nalaze se Popovo Polje i selo Mrkonjići. Upravo tu, nadomak manastira Tvrdoš je rođen Stojan Jovanović, potonji Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac. Godine 1610., na dan 28. decembra je njegova majka Ana, odnosno Anastasija Đurica, udata za Petra Jovanovića, rodila Stojana. Tako barem veli očuvano predanje.
Budući da je to bilo vreme turske vladavine, te da su mnogi srpski dečaci odvođeni u janičare tokom nehumanog danka u krvi, to Stojanovi roditelji dečaka od 12 godina šalju kod igumana Serafima, dečakovog strica, koji je boravio u manastiru Zavala, nadomak Trebinja. Tamo dečak ostaje narednih nekoliko godina, a potom se upućuje u obližnji manastir Tvrdoš, gde se školovao i stekao čin sveštenika.
U manastiru Tvrdoš je primio Sveti Vasilije Ostroški i monaški postrig, te postao paroh u Popovom Polju. Sledi zatim odlazak u Pećku Patrijaršiju, gde je službovao kao arhimandrit, pa na Svetu Goru. Nakon toga je putovao po Vlaškoj i Ukrajini, da bi mitropolit hercegovački postao 1638. godine. Tačnije, tom prilikom je stekao titulu mitropolita Zahumskog, da bi kasnije tom činu bila dodata i titula Skenderijski, tako da Sveti Vasilije Ostroški postaje mitropolit Zahumski i Skenderijski.
Zbog surovih događaja u tom periodu, te ugnjetavanja od strane turske vlasti, bio je primoran da pobegne na Svetu Goru. Međutim, verujući narod iz crnogorskog plemena Bjelopavlići je to sprečio, obećavši mu pomoć u vidu merice pšenice, koju će svaki pripadnik tog plemena davati vladici. Tako je on ostao u tihovanju najpre i pećini u Pješivcima, da bi kasnije prešao u pećinu Ostroga, gde je nastavio sa podvizivanjem.
Manastir Ostrog u Crnoj Gori njemu je i posvećen. Tu se nalazi i netljeno telo ovog Sveca.
U Nikšiću se nalazi zadužbina kneza Nikole Prvog Petrovića Njegoša, koja je takođe Svetom Vasiliju posvećena.
Manastir Sveti Vasilije Ostroški Crna Gora
Donji manastir, kako se naziva crkva posvećena prazniku Vavedenja Presvete Bogorodice prvi je na koji se nailazi kada se krene put Ostroga. Odatle vodi staza prema Gornjem manastiru, gde je i pećinska kapelica, u kojoj je netljeno telo Svetog Vasilija Ostroškog.
Podsećanja radi, običaj je u vernom narodu da kada se pominje Sveti Vasilije Tvrdoški i Ostroški, nikako se ne izostavi i:
Slava mu i milost!
Staza koja vodi od Donjeg do Gornjeg manastira nudi posebno iskustvo verujućima, jer miris koji se na tom putu oseća, ali i mir koji čovek doživi, rečima se ne mogu opisati. Još jedno iskustvo koje je, gotovo nemoguće opisati jeste poklonjenje Svetom Vasiliju Ostroškom Čudotvorcu.
U Gornjem manastiru posebnu pažnju vernika, osim nestavrno lepog pogleda na okolinu i mira koji se tu oseća, privlači i vinova loza, koja raste iz stene i to upravo na mestu na kome je svoju dušu ispustio Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac. Slava mu i milost!